Izvor: Politika, 24.Jul.2011, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prehlade i virusi pune čekaonice lekara
Dvadeset odsto prehlada događa se leti. – Dijareje se javljaju najčešće zbog uzimanja hrane koja je kontaminirana. – Alergije se masovno javljaju. – Opekotine su jedna od neželjenih oblika preteranog izlaganja sunčevim zracima. – Ujedi insekata. – Sunčanica
Mnogi misle da su ordinacije lekara u prestonici u vreme godišnjih odmora prazne, ali pune čekaonice u mnogim zdravstvenim ustanovama govore da razne letnje bolesti muče veliki broj sugrađana. Pacijente u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lekarske ordinacije najčešće „dovode” prehlade i virusi, a analize govore da se upravo oko 20 odstoprehladadogađaupravoleti.
Doktorka Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja „Voždovac”, objašnjava da prehlade nastaju naglim rashlađivanjem pregrejanog organizma, najčešće posle konzumiranja ledenih napitaka ili sladoleda. Građani dolaze na preglede zbog blagih upala disajnih puteva, ali i streptokoknih teških upala grla.
– Tu su i letnje dijareje koje se javljaju najčešće zbog uzimanja hrane koja je kontaminirana ili čuvana u neadekvatnim uslovima, pošto su visoke temperature veoma pogodne za razmnožavanje nekih vrsta bakterija, kojih ima svuda, a predstavljaju opasnost kada se naglo razmnože – istakla je dr Dimitrijević.
Pojedinci smatraju da tek u proleće mogu da „zakače” neku alergiju, one se ipak masovno javljaju i u toku leta, s tim što u najtoplijem godišnjem dobu treba računati i sa promenama na koži, kao posledici alergije na sunce. Opekotine su upravo jedna od neželjenih oblika preteranog izlaganja sunčevim zracima, a bolno crvenilo se češće javlja ukoliko duva vetar ili se osoba nalazi u vodi. Ne treba zaboraviti ni ujede insekata, a pacijente u zdravstvene ustanove dovode i trovanja insekticidima, kojima se prska voće i povrće.
– Tu su i sunčanice, odnosno otoci moždanih ovojnica, usled predugog izlaganja suncu i visokim temperaturama. Glavobolja, mučnina, poremećaj svesti i padanje u nesvest često mogu da unesu zabunu u postavljanju dijagnoze kod osoba koje boluju od visokog krvnog pritiska – objašnjava dr Nevenka Dimitrijević.
I deca su česti „gosti” pedijatara, a ako se nalaze sa mamama i tatama izvan grada, usijani su telefoni na kojima se mogu dobiti medicinski saveti i preporuke. U ovo doba godine beleže se česte povrede, sunčanice, infekcije izazvane prljavim rukama i upotrebom neispravnih namirnica, ubodi krpelja...
– Roleri, bicikli i skuteri sredstva su za zabavu i prevoz dece u toplim mesecima, ali veliki broj teških povreda upravo je posledica padova i neprilagođene brzine. Statistike pokazuju da nošenje kaciga i štitnika na kolenima i laktovima smanjuje rizik od povređivanja za gotovo 80 odsto. Kod dece mlađeg uzrasta, boravak u parku, čak i u pratnji odraslih, nosi opasnost od pada sa ljuljaški, vrteški i klackalica, iskliznuća sa penjalica... – kaže dr Mirjana Mićović, pedijatar Doma zdravlja „Stari grad”.
I odlazak na plaže i bazene, tvrdi dr Mićović, krije opasnosti. Za tinejdžerski uzrast karakteristično je junačenje i dokazivanje, a skokovi u vodu sa visokih skakaonica i strmih stena „idealan” su poligon.
– Skok u hladnu vodu ne nosi samo rizik od fizičkih povreda, već može da dovede i do poremećaja kardiovaskularnog sistema, sa ozbiljnim posledicama. Zato se preporučuje da se, ukoliko je telo zagrejano, postepeno ulazi u vodu, a da se skokovi izbegavaju – kaže dr Mićović.
Kod dece uzrasta do tri godine, najbolje je koristiti sredstva za zaštitu od UV zraka koja sadrže cink i titanijum. Ostali mogu koristiti sredstva koja imaju minimum 30 zaštitni faktor.
Danijela Davidov-Kesar
-----------------------------------------------------------
Gljivice vrebaju leti
– Najveća zabluda u vezi sa odlaskom na bazene jeste da se na njima lako može „zaraditi” gljivična infekcija – tvrdi dermatovenerolog Aleksandar Adamović, direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu. On objašnjava da gljivice normalno žive na ljudskoj koži, ali su njima podložnije osobe kod kojih je kiselost kože umanjena. U opasnosti su oni koji se kupaju na mestima gde to nije dozvoljeno, na primer na rekama, pogotovo u blizini kanalizacionih ispusta. Na uređenim delovima reka i jezera, recimo na Adi Ciganliji, gde se kvalitet vode redovno kontroliše, nije moguće „pokupiti” gljivičnu infekciju – uverava dr Adamović.
U toku leta često dolazi i do bakterijskih zapaljenja koja nastaju kao posledica češanja.
– To se obično događa posle ujeda insekta, najčešće komaraca. Veliku ulogu igra i povećana vlažnost kože, jer se tokom leta više znojimo, pogotovo na pregibima tela. Zato je važno održavati ličnu higijenu i po potrebi stavljati talk – ističe dr Aleksandar Adamović.
Opasnost vreba i u kozmetičkim salonima – i najmanja povreda nokta za vreme pedikirskog ili manikirskog tretmana može da izazove gljivično oboljenje. Riziku su izloženi i svi ljudi koji su prinuđeni da dugo hodaju u istoj obući ili su u stalnom dodiru sa vodom i sintetičkim sredstvima za pranje koja razmekšavaju nokte. Vlažna, topla sredina, poručuju stručnjaci, izuzetno pogoduje razmnožavanju patogenih gljivica.
M. Brakočević
-----------------------------------------------------------
Spasonosni hlad i zaštitne kreme
Direktorka Klinike za dermatovenerologiju KCS-a dr Ljiljana Medenica savetuje da treba izbegavati intenzivno i direktno izlaganje suncu, posebno od 11 do 15 časova, a da leti treba što više vremena provoditi u hladu. Odeća obezbeđuje najbolju zaštitu od štetnog zračenja sunca, pa treba nositi adekvatnu garderobu od gusto tkanog materijala, majice dugih rukava, kačket ili šešir sa širokim obodom.
– Neophodno je koristiti vodootporne, zaštitne antisolarne kreme ili losione. Zaštitni faktor, koji se označava kao SPF, mora da bude minimum 15 za odrasle i 30 i viši za decu. Tako se obezbeđuje jednaka zaštita od UVA i UVB zraka. Zaštitu treba naneti 30 minuta pre izlaska iz kuće, potom ponovo na svaka dva do tri sata, čak i tokom oblačnih dana, obavezno posle plivanja ili jakog znojenja. Na planini, kremu treba nanositi na delove koji su izloženi suncu svakih sat vremena – dodala je dr Medenica.
D. D. K.
-----------------------------------------------------------
Saveti trudnicama
– Velika vrućina se teže podnosi u trudnoći jer se krvni sudovi šire, zadržava se višak vode, a i teže se tone u san. Ishrana mora da bude lakša, preporučuje se pet dnevnih obroka, uz veoma bitne dve bogate voćne užine. Šećer treba izbegavati. Sveže povrće u kombinaciji sa proteinima poželjna je okosnica ishrane. Mora se povećati i unos tečnosti – dnevno oko dva litra vode i biljnih čajeva – kaže ginekolog dr Mima Fazlagić.
Trudnice leti, ukoliko je reč o zdravoj trudnoći, ne bi trebalo da se ulenje. Šetnje su blagotvorne, ali u rano jutro ili u suton. Izlaganje suncu u trudnoći, zbog hormonskih promena, može dovesti do pojave ružnih fleka na koži.
– Zbog velikih vrućina, važno je preduprediti oticanje blagim masažama i podizanjem nogu u horizontalni položaj. Korisno je tuširanje nekoliko puta dnevno, kao i blage aromatične kupke – naglasila je dr Fazlagić.
Trudnice moraju da spavaju u sobi koja je dobro provetrena i zaštićena od insekata, a na letovanje se može poći tek posle konsultacija sa ginekologom.
D. D. K.
objavljeno: 24.07.2011
