Izvor: Kurir, 20.Avg.2010, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRVI POČASNI BEOGRAĐANIN - TITO
BEOGRAD - Dodelom zvanja počasni građanin Beograda dvojici stranih državnika, u samo pola godine, Skupština grada je to priznanje vratila u žižu javnosti. Priznanje, koje je zvanično ustanovljeno pre 55 godina, poneo je prethodni japanski ambasador u Srbiji Tadaši Nagai, a nedavno i ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos. Takođe, tim 25. imenovanjem nastavljena je tradicija da se to zvanje ukazuje isključivo političarima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Prvi čovek koji je 1947. godine proglašen počasnim građaninom Beograda bio je tadašnji predsednik države Josip Broz Tito. Odmah za njim, to priznanje poneo je i komandant Prve partizanske armije, general Peko Dapčević. Zanimljivo je da su jugoslovenski maršal i predvodnik partizanske vojske "pretekli" samo ustanovljenje titule, jer je ona zvanično uvedena 1954. godine.
Od prvaka sa prostora bivše Jugoslavije u spisak najzaslužnijih Beograđana uvršćen jedino još Edvard Kardelj, dok su od 22 nagrađena strana državnika, svi mahom pripadali ''nesvrstanim" i zemljama ''istočnog bloka".
Prvi strani šef države koji je 1954. godine postao počasni građanin glavnog grada Jugoslavije bio je car Etiopije Hajle Salasije, a za njim su se ređali prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru i predsednik Egipta Gamal Abdel Naser, s kojima je Broz gajio izuzetne odnose. Svoje mesto među nagrađenima našao je i kralj Kambodže Narodom Sihanuk, predsednik SSSR Leonid Brežnjev, ali i nekadašnji rumunski lider Nikolae Čaušesku.
Na spisku ljudi kojima je srpska prestonica odala počast našli su se i pojedini političari koji su važili za surove diktatore u svojim zemljama. Među njima su severnokorejski diktator Kim Il-sung, kuvajtski emir Džaber Al-Ahmad Al-Sabah i predsednik Zambije Kenet Kaunda.
Bez obzira na to što su jugoslovenskog maršala uvažavali i državnici iz zemalja "zapadnog bloka", oni su, ako izuzmemo francuskog predsednika Miterana, u jakoj konkurenciji ostajali bez priznanja. Sa uručenjem prestoničke titule "pauziralo" se tokom krize u koju je SFRJ zapala posle Titove smtri, 80-ih godina.
Prvi čovek Tanzanije Julius Njerere dobio je počasno zvanje 1985. godine, da bi prvom crnom predsedniku Južnoafričke Republike Nelsonu Mendelu, to priznanje pripalo posle 22 godine, 2007. Odluku o dodeli počasnog zvanja donosi Skupština grada, za čije je usvajanje, do nedavno bila potrebna dvotrećinska, a sada samo polovična većina odbornika.
Među dosad proglašenim počasnim građanima Beograda su i sovjetski maršal Fjodor Tolbuhin, predsednici Alžira Ahmed Ben Bela, Tunisa Habib Burgiba, Indije Lal Bahadur Šastri, kao i predsednik Ujedinjene radničke partije Poljske Edvard Gjerek. Najveće priznanje jugoslovenske i srpske prestonice poneli su i Hua Kuo Feng, generalni sekretar CK KP Kine, predsednik NR Kine Li Đanian i predsednik Meksika Miguel de la Madrid.
