Izvor: Politika, 11.Maj.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od slave do slave
Đurđevdan – tri sam dana pre njega bolovao znajući da ću bolovati još tri, posle njega. Šta ćete, čovek je čudna rabota. Svaku svetkovinu na kraju premetne u slavljenje – sebe samog! A, granice ljudske nezajažljivosti su...tako daleke.
Lično, spadam u one: pionire – istraživače koji dosta dobro poznaju te pustare ljudskih slabosti. Štaviše, neki od njenih toponima zovu se mojim imenom...
Kakve Đurđevdan ima veze s tim?! Direktne! Naime, običaji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moda, il’ pomodarstvo nalažu da se u jednom danu mora obići što više slavara. Od ranog popodneva do duboko u noć. Do iznemoglosti. I kada zaboravite gde ste pošli – ne smete stati...
Elem, zasluga za takvo, korporativno poimanje slave, pripada prvenstveno nama iz grada. Nikoga ne kudim, polazim od sebe. Na pet sam mesta bio kadar „stići i uteći”, a da ne bi suprugine „bezobzirnosti” i na šesto bih stigao, neki minut iza ponoći. Ovako, izneverih i domaćina i sebe. Nije da iz prve mogu da mu se setim imena, ali sigurno smo jako bliski čim sam bio spreman da ga dižem iz postelje?!
A, sve je počelo nekoliko sati ranije i izgledalo, otprilike, ovako. Kod prvog domaćina smo i on i mi, gosti, apsolutno vladali sobom. Žito, vino i čašica rakije u slavu sveca i doma u kojem smo. Prijatan razgovor, meze, pa ručak. Kraj ručka u nas obično predstavlja suštinsku prekretnicu u ponašanju, pa smo se, što ono narod kaže: „malko opustili”. Opuštanje, opet, kod nas podrazumeva da se popusti kaiš, podvrnu rukavi, razgovor unapredi do nivoa galame a rakijske čašice zamene onim domaćinskim, kao za vodu. Nažalost, to je i trenutak kada se valja poć’ put sledećeg odredišta...
Na sreću, tamo je atmosfera već prerasla u „opuštenu” tako da samo skliznete u nju. Žito preskačem jer može da pokvari sarmice, za koje čovek nikada nije dovoljno sit. Frontalno s domaćinom ukrštam dva deci ljute i boreći se za vazduh čestitam slavu.
Deo gostiju je već poveo pesmu, prihvatam je još na refrenu i grabim čašu koju je sada domaćinov tast nasuo da nazdravimo. Supruga insistira da sednem dok jedem, ali ne! Em traje pesma, em je sada kum natočio da „ukrstimo”...
Samo što sam se raspojasao – hajde opet na put. U kolima ću dovršiti započetu pesmu, i sarmicu, naravno.
Na trećoj stajanci još s vrata zaurlavam: „Srećna slava”! Poplašena deca jure niz hodnik dozivajući roditelje. Sam natačem kriglu rakije i tragam za domaćinom. Sada mi već svi izgledaju isto tako da nazdravljam prvoj muškoj glavi koju srećem. Sreća pa i ja njemu delujem kao domaćin...
Ovde je slava već ušla u treću fazu: politička diskusija, savršeno „plivam”. Sedam i počinjem da psujem što nailazi na odličan prijem za stolom. Grlimo se i ljubimo preko istog, slaveći stranačku istomišljenost... isveca, valjda, trebalo bi, ma, sasvim je moguće da i tome nazdravljamo?
Taman smo suzbili pečenje i „formirali” skupštinsku većinu , ali... Jeste, put pod noge, na četvrtu stranu.
Ne ulazim, već upadam u stan. Ne čestitam nikom ništa! Ako čovek ne zna da mu je slava neću ni ja da mu otvaram oči. Pogledom fiksiram plamen sveće, kao svetionik ka kojem treba da idem, mada sam se već valjano nasukao. Sedam na prvu slobodnu stolicu i s neznancem nastavljam političku diskusiju, s treće slave. Vidim, istomišljenik. Baš, baš fin mladić! Posle nekog vremena shvatam da sedim ispred ogledala...
Supruga dobacuje da izvadim lakat iz salate i prestanem da pijem piće gospođe do mene?! Izgleda da je malo popila čim „izmišlja” takve stvari, bolje da krenemo dok me načisto ne izbruka...
Dovoljno je pribrana da me uvede u petu kuću. Tihi neki svet, spustili glave na astal, rekao bih da razmišljaju?.. I ja ću, bogami, samo da nešto pitam toalet. Majku mu, ako je Sveti Georgije već ubio aždahu, zašto li ih ja viđam toliko?!
– Domaćine, srećno ti...nešto – zapevam kroz zatvorena vrata!
Jesi li, bre, video kako su ti ovi gosti napunili kadu kaputima?! Kako, bre, nije kada?! Kako, bre, nije toalet?..
Ženo, pakuj se, idemo na šestu slavu...
Mihailo Medenica
[objavljeno: 11/05/2008]
