Izvor: NoviMagazin.rs, 16.Dec.2015, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mijat Lakićević: Apatija u Beogradu
Nije bilo značajnijeg ekonomiste koji bi sebi dozvolio da propusti Opatijsko savetovanje.
A bila je to i “radna obaveza”, ako ne baš za predsednika Vlade, onda svakako za ministre koji su držali najvažnije ekonomske resore. Skup je organizovan u novembru sa ciljem da se analiziraju rezultati u protekloj i daju “imputi” za ekonomsku politiku u narednoj godini.
Uglavnom, Kristalna dvorana hotela Kvarner – ista ona u kojoj se održavao najslavniji muzički >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << festival tog vremena – bila je ta tri novembarska dana, kada je savetovanje održavano, ispunjena do poslednjeg mesta. Novine su o raspravi izveštavale do detalja, a na kraju bi ekonomisti uputili svoju poruku, koja bi kasnije bila pomno proučavana. Tako je bilo u onoj, soc. Jugoslaviji.
Kad nam se raspala zajednička država, ekonomisti SRJ pokušali su da očuvaju tu tradiciju, nastavili su sa održavanjem “Opatije u Beogradu”, ali ona nikako nije uspevala da uhvati korena. Baš je bilo briga tadašnje kreatore svekolike politike za ekonomiju, (naj)viši ciljevi su bili na dnevnom redu. Ni posle dvehiljadite situacija se nije mnogo promenila nabolje. Savetovanje se pretvorilo u strogo esnafski skup koji se održava na beogradskom Ekonomskom fakultetu i koji ministri po pravilu ignorišu. A ni mediji za njega ne pokazuju veliko interesovanje.
Tako je bilo i ove godine, naročito kad je o predstavnicima establišmenta reč. Od njih nije došao niko. Baš niko, osim viceguvernerke Diane Dragutinović koja je, kao profesor Ekonomskog fakulteta, imala referat.
Možda zato što su znali da ono što će čuti neće biti nimalo prijatno. Poruka – neformalna razume se, jer se od formalnih davno odustalo – ekonomista bila je kao retko kad u poslednje vreme unisona. I mogla bi se sažeti u dve stvari. Prvo, do povećanja plata u javnom sektoru i penzija nije smelo da dođe, bar ne pre 2017. godine. Stabilnost je još krhka i izložena ozbiljnim rizicima, tako da napuštanje praktično jedine delotvorne mere nije bilo, recimo to blago, baš pametno.
Drugo, čak i važnije – rast. Srbija je do krize 2008. godine imala privredni rast brži od proseka zemalja centralno-istočne Evrope, kao i od proseka Balkana; posle 2008, međutim, ima sporiji rast, tako da još uvek nije dostigla nivo privredne aktivnosti iz te, prelomne, godine. Ove godine CIE zemlje će imati prosečan rast od 2,7 odsto, Balkan 2,4 odsto, a Srbija 0,8 odsto. Za iduću godinu procenjuje se da će centralno-istočna Evropa i Balkan ostvariti prosečan rast od oko 2,5 odsto. Prognoza za Srbiju kaže – 1,7 odsto.
To znači da Srbija – zaostaje. A to znači da je u ozbiljnoj krizi. A u najvećoj krizi je izgleda razumevanje situacije u kojoj se nalazimo. Tačnije – njenih uzroka.
