Izvor: Politika, 23.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali fudbal na Savi kad ispliva „Rojal”
Nekoliko meseci posle potonuća splav će uskoro biti na površini vode
Splav „Rojal sport klub”, koji je potonuo u noći između 17. i 18. novembra prošle godine, biće uskoro na površini vode. Ukoliko Sava nije mnogo oštetila ovaj sportski teren ponovo će se na splavu održavati turniri u malom fudbalu.
Saša Medaković, menadžer „Rojal sport kluba”, kaže da je splav, usidren uz obalu kod Bloka 44, potonuo zato što je od snega voda prodrla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prvi ponton. Nedugo zatim, voda je napunila i ostale tankove, pa je „Rojal” u dva sata posle ponoći „progutala” Sava.
– Imamo kompletnu dokumentaciju i upotrebne dozvole na osnovu kojih su uvedene struja i voda. To znači, ništa nismo krivotvorili i nismo na svoju ruku priključili splav na banderu da bismo imali struju – kaže Medaković.
On ne može da garantuje da Sava neće ponovo „ući” u tankove splavova, jer niko ne zna da li će neko deblo drveta udariti u restoran ili kućicu na vodi. Da bi to sprečili, za tri meseca biće postavljena zaštita koja će onemogućiti da površinski otpad ošteti splav.
Medaković kaže da su pre mesec dana angažovali firmu „Koda”, specijalizovanu za ronilačke radove, koja će im pomoći da izvuku splav iz vode koji sada samo „viri” iz Save. Pomoću „vazdušnih jastuka” izvadiće „Rojal” iz vode, objašnjava Medaković.
Napušteni splavovi i olupine godinama kvare utisak o glavnom gradu, ne samo turista, već i Beograđana koji su vezani za reke.
Milan Jovanović, brodograđevinski tehničar, ističe da su najčešći razlozi zašto splavovi tonu neadekvatno izgrađen objekat, loši otvori na palubama i preopterećenost.
– Splavovi se grade tako što se postavi dvadesetak buradi, nanižu se daske, na to se postavi neka koliba i splav počinje da radi. Na obalama Save i Dunava malo splavova zadovoljava sve potrebne kriterijume – tvrdi Jovanović.
Plovni objekti, brodovi i splavovi, moraju da imaju propisano korito, da su sposobni za plovidbu, propisno privezani za obalu i da je obezbeđen prilaz sa obale do objekta.
– Neophodno je da onaj ko gradi splav vodi računa o broju ljudi koje planira da ugosti. Vlasnici uglavnom o tome ne razmišljaju, već im je najveća briga kako da zarade što više – kaže Jovanović.
Da li će neki objekat dobiti dozvolu odlučuje komisija u čijem sastavu rade predstavnici Kapetanije i „Jugoregistra”. Kriterijumi za dobijanje dozvole su pooštreni u minulom trogodišnjem periodu, a tehnički pregled, koji se obavlja svake godine, podrazumeva kontrolu stanja trupa, stabilnosti i opreme. Stručnjaci smatraju da će „u životu” ostati mali broj splavova, odnosno samo oni čiji su vlasnici redovne platiše i koji su uložili novac kako bi za svoje objekte obezbedili neophodnu dokumentaciju i sagradili ih po propisanim kriterijumima.
Prema planu za postavljanje plovnih objekata, zone zabranjene za splavove su Staro sajmište između dva mosta, obala Dorćola kod Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović”, Dunavski kej od hotela „Jugoslavija” do restorana „Venecija” i arheološki lokalitet Vinča.
Kada konkurs za postavljanje plovnih objekata bude završen, napušteni splavovi i olupine trebalo bi da budu uklonjeni sa reka i odneti na za to predviđene lokacije – na desnu obalu Save, od 18. do 20. kilometra, i na Dunav, rukavac Tospašin kanal.
Dejan Spalović
[objavljeno: 24/01/2008.]
