Izvor: Politika, 29.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Logor, bašta, rezervat prirode
Vlasti se bore da povrate biološku raznolikost Velikog ratnog ostrva
„Lido” svakog leta zapljusne bujica kupača, ali malo ko od njih zalazi u unutrašnjost Velikog ratnog ostrva i istražujecelokupno područje ovog bivšeg vojnog uporišta i nekada najveće gradske bašte. Posle pokušaja privatnika da ga uzmu u dugogodišnji zakup ipodignu velelepne hotele, ostrvo su vlasti zaštitile kao predeo izuzetnih odlika pre tri godine, ali ne uspevaju da ga promovišu kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prirodni rezervat pogodan za izlete Beograđana i ekološki turizam posetilaca iz daleka. Što nije ni čudno niti nužno loše jer ostrvu tek predstoji oporavak posle decenija preteranog iskorišćavanja i nebrige za dobrobit prirodne sredine.
Nasuprot ljudskoj nemarnosti, ostrvo je bilo dobro prema Beograđanima jer je povrće uzgajano u ovdašnjim baštama othranilo mnoge porodice za vreme Drugog svetskog rata. Želeći da proširi proizvodnju, Poljoprivredni kombinat Beograd je uvozionajbolje svetske vrste, ali se među njihovim semenom skrivalo i seme invazivnih biljnih kultura koje su potiskivale domaće vrste. Osim toga, ostrvu su pretili još hitniji problemi.
– Ostrvo se širi taloženjem mulja, paje neophodno povremeno crpljenje mulja kako se ne bi spojilo sa Zemunom. Gomila đubreta je odnetana deponije, očistili smo kanal „Galijaš” i omogućili dotok sveže vode za mrestilište riba, najveće u ovom delu Dunava i Save – navodi Radovan Draškić, direktor „Gradskog zelenila”, zaduženog za staranje o ostrvu.
Ribokradice koje su lovile u „Galijašu” ustuknule su otkako su se prvi put suočile sa radnicima „Zelenila” koji patroliraju ostrvom. Jedan od njih, Predrag Maručić priznaje da on i njegov kolega ne mogu da drže na oku čitavo ostrvo i da se sigurno dešava da im lopovi promaknu odnoseći plen. Borba sa invazivnim vrstama očekuje se čim bude usvojena nacionalna i lokalna strategija za suzbijanje takvih biljaka. Invazivne vrste potiskuju i biljke kojima se hrane ptice sa ostrva, čija su staništa morala da budu uvršćena u najstrožu zonu zaštite.
– Tri zone zaštite ćemo pažljivo nadzirati. Kako bi ovo prirodno blago bilo korisno i za turizam i za nauku, sledeće godine ćemo na ostrvu uspostaviti vizitorski centar sa tornjem koji će služiti kao vidikovac, učionicom i opremom za istraživanja mladih naučnika – najavio je Draškić.
LJ. Perović
V. Vukasović
[objavljeno: 30/06/2008]
