Izvor: Kurir, 09.Avg.2011, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VELIKI PAD NA NJUJORŠKOJ BERZI
NJUJORK - Vrednost akcija na Njujorškoj berzi opala je u ponedeljak na najniži nivo za deset meseci. Do toga je došlo prvog rdnog dana od objavljivanja smanjenja kreditnog rejtinga SAD, objavljenog u petak.
Indeks Dau Džons izgubio je 5,42 odsto, a indeks Nasdak 6,83 procenta. Prema privremenim podacima, Dau Džouns Indastrial Averidž je opao za 619,93 poena, na 10,824.68 poena, a Nasdak kojim dominiraju deonice firmi visoke tehnologije, za 172,87 poena, na 2.359,54 poena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Ovo je prvi put od oktobra 2010. da je opšti indeks niži od 11.000 poena. Predsednik SAD Barak Obama je u ponedeljak rekao da je kreditni rejting Sjedinjenih Američkih Država do sada bio besprekoran. Agencija Standard i Pur je u petak smanjila kreditni rejting SAD sa najboljeg - "AAA", na stepen niže - "AA+".
Obama je rekao da se ekonomski problemi "mogu rešiti" i najavio nove preporuke "narednih nedelja" za smanjenje deficita.
Predsednik je pozvao republikansku opoziciju da prihvati uvođenje većih poreza za najbogatije Amerikance. "Bez obzira šta kažu neke agencije, naša zemlja je uvek zasluživala i još uvek zaslužuju ocenu "AAA" ", rekao je Obama u govoru u Beloj kući, insistirajući na tome da investitori treba da i dalje vide američku privredu kao jednu od najpouzdanijih. Deficit savezne vlade SAD trebalo bi da ove godine dostigne 1.600 milijardi dolara.
"Dobra vest je da se ekonomski problemi mogu brzo rešiti, i mi znamo šta moramo da uradimo da bismo ih rešili", rekao je predsednik. Obama je rekao da je rešenje za problem deficita kombinacija povećanja poreza za najbogatije i smanjenje mera u saveznom budžetu za programe kao što je zdravstveno osiguranje za starije.
Svega nekoliko minuta posle govora predsednika, lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel je rekao da se ne slaže sa pozivom Baraka Obame za "povećanje poreza američkim porodicama i onima koji stvaraju radna mesta".
Cena nafte najniža ove godine
Cena nafte pala je u ponedeljak na najniži nivo ove godine zbog procene da usporavanje svetske privrede vodi smanjenju potražnje za naftom i gasom.
Na Njujorškoj berzi cena referetne vrste nafte - tipa "Vest Teksas intermedijejt" pala je za 5,57 dolara, ili 6,4 odsto, na 81,31 dolar za barel. To je najniža cena ove godine, ali je i dalje iznar 71,63 dolara za barel što je bio najniži nivo za poslednjih 12 meseci.
To je cena od 24. avgusta prošle godine kada je kombinacija razočaravajućih ekonomskih vesti i obilnih zaliha spustila cene. Sirova nafta tipa Brent, na čijoj se ceni zasnivaju cene mnogih vrsti nafte u svetu, u ponedeljak je na berzi ICE u Londonu pala za 5,63 dolara, ili 5,2 odsto, na 103,74 dolara za barel.
Zabrinuti trgovci povukli su novac iz nafte i akcija i kupuju imovinu koja se smatra sigurnijm u vreme ekonomske neizvesnosti, kao što je zlato. Zlato je prvi put dostiglo 1.700 dolara za uncu, a zalihe su opale za više od 5 odsto.
Agencija Standard i Purs je u petak srezala "AAA" kreditni rejting dugoročnog duga američke vlade za jedan stepen, na "AA+". Trgovanje u ponedeljak je bila prva prilika za trgovce i investitore da reaguju, a mnogi su odlučili da prodaju. U protekle dve nedelje cene nafte je opala za skoro 16 dolara po barelu.
Trgovci su takođe zabrinuti zbog dužničkih problema u Evropi, gde je Evropska centralna banka saopštila da će intervenisati da bi podržala privrede prezadužene Španije i Italije. Neki analitičari veruju da će svetska tražnja nafte, posebno na tržištima u razvoju poput Kine, nastaviti da podržava cene.
Deo svetske tražnje nafte na tržištima u razvoju porastao je sa 44 odsto u 2008. na 48 odsto ove godine, navodi Barklejs Kapital u izveštaju. Udeo Kine u svetskoj tražnji nafte je porastao za više od 2 odsto u istom periodu.
