Izvor: Politika, 27.Jul.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U „hladni rat” zbog Magnitskog
Tragična sudbina ruskog pravnika optuženog za utaju poreza opasno ugrozila odnose na relaciji Vašington–Moskva
Politika „resetovanja” koju su u proteklim godinama sa toliko žara promovisali predsednici SAD i Ruske Federacije, Barak Obama Dmitrij Medvedev, našla se pred novom preprekom. Ovaj put, zapelo je na „slučaju Magnitskog”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tragičnoj sudbini ruskog advokata preminulog u jednom moskovskom zatvoru.
U Vašingtonu su odlučili da svim državnim zvaničnicima u RF koji, po njihovom mišljenju, imaju bilo kakve veze sa tragedijom Magnitskog, a takvih je oko 60, jednostavno, onemoguće ulaz u SAD. Takođe i da im, usput, blokiraju račune u američkim bankama.
Reakcija koja je usledila iz Moskve, najblaže rečeno – žestoka je. Čuju se pozivi na reciprocitet, na prekid saradnje po nuklearnom programu Irana, zabranu transporta američkog naoružanja preko teritorije RF ka Avganistanu… Sve više je i glasova koji se zalažu za zamrzavanje rusko-američke politike „resetovanja”.
„To nije ništa drugo do provokacija koja, nažalost, ima punu podršku u najvišim krugovima vlasti na Zapadu, a pre svega u SAD”, izjavio je Leonid Sluckij, zamenik predsedavajućeg Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije. „Uostalom ovakvo rešenje doneto je bez saglasnosti Kongresa, čime je narušena pravna praksa u SAD.”
Podsetimo, Sergej Magnitski, pravnik po struci, zaposlen u finansijskom fondu „Ermitaž kepital menadžment”, umro je novembra 2009. u jednom moskovskom zatvoru. Zvanično, usled srčanog udara. U trenutku smrti imao je 37 godina, a u tamnici se našao pod optužbom za utaju poreza.
Slučaj Magnitskog odjeknuo je u ruskoj javnosti, pa i preko granice. Za njegovu smrt optuženi su lekari, ali i pripadnici tajnih službi. Da u svemu ima mnogo toga nejasnog, svedoči i činjenica da je, tim povodom, u ruskoj Federalnoj službi bezbednosti podeljeno više otkaza. Ipak, detaljnija istraga je – izostala.
Mada niko u SAD, zvanično, ne poriče krivicu Magnitskog, već sama činjenica da je dotični preminuo na gore pomenuti način dala je tamošnjim borcima za ljudska prava materijala da se, po ko zna koji put, pozabave ruskim političkim prilikama. Ali i da optuže Moskvu da nije mnogo odmakla od sovjetske prakse gušenja ljudskih prava, pritisaka na opoziciju, pa čak i falsifikovanja izbornih rezultata.
Den Barton, pripadnik Republikanske stranke i član Kongresa, govoreći o poštovanju ljudskih prava, poredi Rusiju sa Belorusijom: „U obe zemlje su na vlasti autoritarni režimi, krše se zakoni, cveta korupcija, falsifikuju se izborni rezultati, a SAD su dužne da stave do znanja da tako nešto – neće trpeti.”
Razbuktavanje ovog „malog hladnog rata” definitivno će se odraziti na odnose Vašingtona i Moskve. Koliko, ostaje da se vidi. U tom smislu svakako treba imati u vidu da, i u SAD i u Rusiji, u narednoj godini predstoje predsednički izbori, a da ni Obama ni Medvedev ne mogu sa sigurnošću da kažu da će zadržati sadašnje pozicije.
Obami stvari ne idu u prilog ni na domaćem (teška finansijska kriza već izvesno vreme trese temelje SAD), ni na međunarodnom terenu (traljavi rezultati u Avganistanu, Iraku,Libiji…) Sa druge strane, Medvedev tokom dosadašnjeg (trogodišnjeg) predsednikovanja nije uspeo da se izvuče ispod senke svog prethodnika Vladimira Putina, i kao samostalni kandidat sigurno ne bi mogao mnogo da očekuje od narednih izbora.
Ono što su dvojica šefova dve najmoćnije države uspeli da postignu već je pomenuto „resetovanje” u sferi vojnih, posebno raketnih interesa. Ali to svakako nije dovoljno, i lako je podložno manipulacijama od strane njihovih političkih protivnika. Upravo stoga „slučaj Magnitskog” mnogi posmatraju kao uvod u predizborne obračune sa obe strane Pacifika. Da je, verovatno, tako, svedoči činjenica da se evropski partneri obe strane pažljivo čuvaju da budu uvučeni u ovaj nesporazum.
Ni „tvrd” stav Vašingtona, ni žestoka retorika Moskve ne mogu da donesu nikakvu korist dvema stranama, ali zato mogu opasno da ugroze proces „resetovanja”. A to bi, u suštini dobre, rusko-američke odnose moglo da vrati na prag nekadašnjeg „hladnog rata”, stav je trezvenijih analitičara.
-------------------------------------------------------
Čeka se potvrda sankcija
Moskva – Rusija još nije zvanično reagovala na vest o uvođenju zabrane ulaska u SAD njenim zvaničnicima, koji se dovode u vezu sa navodnim ubistvom advokata Sergeja Magnickog. U Ministarstvu inostranih poslova i Državnoj dumi smatraju, kako prenosi list „Komersant”, da bi odgovor Rusije bio preuranjen, jer Stejt department još nije zvanično potvrdio izricanje sankcija.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 28.07.2011.
Pogledaj vesti o: Moskva
