Izvor: Vesti-online.com, 21.Apr.2016, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trulo kajanje
Pokajnici sa zadrškom nisu retkost u politici. Ističe mandat, pa krene neko debelo okasnelo kajanje. Najsvežiji primer - Barak Obama. Američki predsednik je nedavno podvukao crtu u finišu svog drugog četvorogodišnjeg mandata i u toj ispovesti priznao da mu je najveća greška bila - intervencija u Libiji.
Posledice tog greha nije iskusio tamnoputi šef Bele kuće, a ni njegovi Amerikanci (ne računajući pogibiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << američkog ambasadora i trojicu službenika konzulata u Bengaziju), već narod razvaljene severnoafričke zemlje.
Pritom, odlazeći predsednik ne pokazuje da žali zbog haosa koji je tamo izazvao, već zbog "pasivnosti" posle svrgavanja (zverskog mučenja i likvidacije) Moamera Gadafija.
Bez jasnog daljeg plana propala država upala je u haos dok su se rivalske vlade i naoružane grupe borile za prevlast, što je doprinelo i širenju Islamske države na teritoriju ove zemlje bogate naftom.
"Naivni" Amerikanci su se navodno nadali da će Libija postati "otvorenije društvo", uz obaveznu demokratiju po merilima Vašingtona. U prahu i pepelu u šta se pretvorila nekada prosperitetna, naftom bogata zemlja, razorena Libija je od tada u kandžama anarhije i uz to - leglo terorizma po kojem razgoropađeno špartaju pripadnici Islamske države.
Svet dobro zna kako izgleda pomoć na američki način: Libija je treća zemlja u kojoj su SAD na početku 21. veka svrgnule režim i gde je stanje sada mnogo gore nego pre intervencije. Pritom, u Avganistanu se i dalje bore sa posledicama američke invazije, a Irak je postao kolevka terorizma i uporište najsurovijih ekstremista današnjeg sveta.
Američki predsednik je prošlog meseca za "Atlantik" govorio o intervenciji u Libiji i okrivio britanskog premijera Dejvida Kamerona da je bio "ometen nizom drugih stvari" posle te operacije, pa nije ispunio njegova očekivanja.
Obama je kazao i to da je imao "više vere" u Evropljane da će se uključiti u period posle interevencije, s obzirom na njihovu geografsku blizinu i okrivio evropsku pasivnost za haos u toj zemlji.
- Dejvid Kameron dozvolio je da se desi sranje u Libiji i time narušio i odnose sa SAD. Naša koalicija trebalo je da izbegne krvavi građanski rat, ali Libija je i dalje u haosu. S druge strane, francuski predsednik Nikola Sarkozi iskoristio je tu kampanju zarad lične promocije i promocije francuske države, odnosno promocije letova francuskih aviona. Bio je to čist marketinški potez, poručio je odbranaški odlazeći američki predsednik.
Ovde valja spomenuti ime još jedne grešnice u ovom "poduhvatu".
Nedavno se poteglo pitanje i uloge Hilari Klinton, tadašnje državne sekretarke, koja je umnogome doprinela kreiranju odluka predsednika Obame. Bivši američki ministar odbrane Robert Gejts rekao je da je upravo Hilari Klitnon odgovorna što je Amerika povela rat u Libiji.
I ništa. Ona danas gazi ka Beloj kući kao da se ništa nije desilo u vreme njenog mandata u Stejt departmentu.
Za haos i grešku sa Libijom, Klintonova je nedavno u kampanji optužila - Baraka Obamu. Odgovarajući na optužbe njenog demokratskog rivala u trci za nominaciju, Bernija Sandersa, da snosi krivicu za Libiju, Hilari je izjavila da je Obama podržao njenu akciju i dodala da je aktuelni predsednik "na kraju dana" prelomio i naredio intervenciju.
Nastavak na Vesti-online.com...
