Izvor: Politika, 11.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta posle devet godina
Da li je 11. septembar, na neki način, potrošen? Zašto i kako
Što više 11. septembar 2001. bledi u sećanju, čime na neki način gubi i svetski civilizacijski značaj, podrška američkom ratu u Avganistanu sve je manja, a predsednik SAD Barak Obama ima i najslabiji rejting u javnosti od ulaska u Belu kuću. Zapravo, možda je došlo vreme da se svedu računi američkog krstaškog pohoda protiv Iraka, Avganistana i Al Kaide u proteklih devet godina. Brojčano, to su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stotine potrošenih milijardi dolara, hiljade poginulih američkih vojnika u Iraku i Avganistanu, na stotine hiljada poginulih civila u tim zemljama. To je i pretvaranje američke teritorije u bojno polje, donošenje novih zakona o praćenju i prisluškivanju građana pod izgovorom da je reč o nacionalnoj bezbednosti. Na inostranim frontovima, ono što je u početku izgledalo kao brza pobeda američke vojske pretvorilo se u pravi košmar nasilja, pobune, bombi i terora. Svaki put kada Amerika negde vojno interveniše, dobar deo sveta to doživljava kao pohod svetskog policajca. Zapravo, Amerika je posle 11. septembra 2001. godine ušla u novu fazu sukoba s islamskim svetom. U Njujorku i Vašingtonu napadnuti su simboli Amerike, njene vojne moći i kapitalizma, Svetski trgovački centar i Pentagon. Ali Amerika u svom obračunu s Al Kaidom i svetskim terorizmom posle 11. septembra nije uspela da oformi jaču koaliciju sa islamskim zemljama, jer je nezgrapnim potezima na neki način od sebe i napravila neprijatelja islamskog sveta. Naprotiv, dilema i danas jeste: radi li se o ratu protiv svetskog terorizma, ili o svojevrsnom krstaškom pohodu u širenju američke imperije? Ako je Vašington svu svoju spoljnu politiku posle 11. septembra 2001. godine usredsredio na proglašenu borbu protiv svetskog terorizma, onda je za tu borbu izabrao neprikladno oružje: osvajanje drugih zemalja. Jer, šta sada, gde uputiti nove kaznene ekspedicije? Posle Avganistana došao je Irak, ko je sledeći? Iran?
Sećanje na 11. septembar 2001. godine i osećaj da se gubi tempo pomešali su se sa svim posledicama prirodnih i političkih katastrofa. U SAD podrška ratnim opcijama daleko je od one od pre devet godina. Istina, profesionalno oboljenje svake svetske sile je megalomanija, pa ako su u Vašingtonu odlučili da 11. septembar tretiraju kao svetsku istorijsku prekretnicu, kasniji događaji nisu to i potvrdili. Terorizam je u svetu postojao i pre 11. septembra, on je sve drugo samo ne nov, koreni mržnje radikalnih islamista prema SAD ostali su isti.
Pre devet godina, teroristički napadi na Njujork i Vašington doveli su do promene ideološkog okvira nove američke politike. Napuštena je priča o ljudskim pravima i demokratiji, to je potrošeno i ta se hipokrizija inače svuda i kritikovala. Ipak, rizici ove nove imperijalne strategije ogromni su. Najgori režimi u svetu postali su preko potrebni saveznici u borbi protiv terorizma. Sve prepreke u tom ratu pale su 11. septembra, kako vojne, tako i političke. Umesto komunizma svetski neprijatelj postao je terorizam. Sva sredstva postala su dozvoljena ako američka administracija objavi da su joj korisna. Javno mnjenje sve podržava i spremno je na sva odricanja. Niko ne postavlja nezgodna pitanja u stilu gde je granica između „manjeg zla” i izdaje principa. Gde završava preventivna samoodbrana, a gde počinje agresija? Šta pothranjuje terorizam? Gde se završavaju „specijalne metode saslušanja”, a gde počinje zlostavljanje i mučenje? Kako se ušlo u invaziju Iraka na osnovu lažnih informacija?
Konačno, da li Amerika može da posle devet godina dobije taj rat protiv terorizma? Na ovakav način vođenja, teško. Srušiti Irak, ubijati civile po Avganistanu, sve ono što se događa u Pakistanu, plus sada skandal oko nameravane paljevine Kurana u SAD?
Osama bin Laden mora da se grohotom smeje u gudurama Avganistana.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 12/09/2010
.jpg)
