Izvor: Politika, 10.Jun.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snažna rezolucija kratkog dometa
Američki analitičari kritikuju Baraka Obamu da nisu osvojene „razorne” sankcije kakve je u aprilu 2009. obećala Hilari Klinton
Uprkos tome što je američki predsednik Barak Obama izjavio da usvojena rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sadrži „najsveobuhvatnije sankcije sa kojima se iranska vlada dosad suočila”, zasad nije jasno da li će ova četvrta runda sankcija uopšte uticati na Teheran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da suspenduje program obogaćivanja uranijuma i sedne za pregovarači sto sa predstavnicima bečke „šestorke” – SAD, Rusija, Kina, Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Prve reakcije Mahmuda Ahmadinežada govore u prilog onima koji smatraju da nove sankcije neće imati većeg dometa i uticati na stavove u Teheranu.
Međutim, Barak Obama ističe da je rezolucija pokazala zajednički stav međunarodne zajednice da nuklearna trka na Bliskom istoku nije ni u čijem interesu, kao i da države moraju da odgovaraju zbog nepridržavanja režima neširenja atomskog oružja. On je rekao da nije sporno pravo Irana na korišćenje nuklearne energije, ali „uz pravo ide i odgovornost, što Iran uporno izbegava”.
„Iran je jedini potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja u svetu koji ne može da ubedi Međunarodnu agenciju za atomsku energiju u mirnodopski karakter svog nuklearnog programa”, rekao je američki predsednik i dodao da se ovom rezolucijom uvode restrikcije na nuklearne aktivnosti, raketni program ali i, prvi put, na konvencionalno naoružanje.
Objašnjavajući da su na meti novih sankcija pojedinci i institucije, koji su povezani sa Iranskom revolucionarnom gardom ili koji podržavaju iranski nuklearni program, Obama je rekao da će se SAD postarati da te sankcije budu „žestoko sprovedene”.
Turska i Brazil, čiji su ambasadori pri UN jedini glasali protiv rezolucije, ističu da će nastaviti diplomatske napore za rešenje spornog nuklearnog programa.
„Mi nismo želeli da učestvujemo u takvoj grešci, jer nam to istorija ne bi oprostila”, izjavio je premijer Tajip Erdogan, objašnjavajući zašto je njegova zemlja na sednici Saveta bezbednosti glasila protiv novog „paketa” sankcija. Prema Erdoganovim rečima, sankcije neće dati nikakve efekte, „kao što nisu dale ni dosad, sem što će izolovati režim u Teheranu”.
Kako prenosi iranska državna televizija, iranski parlament planira da preispita odnose ove države s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) posle uvođenja nove runde sankcija Saveta bezbednosti UN toj zemlji, javila je državna televizija. Međutim, prvi čovek parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Alaedin Borudžerdi, koji je najavio ovu promenu odnosa, nije želeo da precizira kakve su namere Teherana.
Iako nove sankcije pooštravaju izolaciju banaka i firmi koji su u vezi sa iranskim nuklearnim programom, Moskva i Peking su uspeli da u trgovini među „velikim silama” obezbede opstanak svojih komercijalnih aranžmana sa Teheranom.
Kina, koja važi za ključnog saveznika Irana, dugo se protivila novim sankcijama, ali je pod američkim pritiscima popustila, pri tom ne ugrozivši svoje trgovačke ugovore o kupovini nafte od Iranaca.
„Činjenica da je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju ne znači da se odustalo od diplomatskih napora”, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova, dok je kineski ambasador pri UN Li Baodong rekao da sankcije neće uticati na svakodnevni život iranskih građana i uobičajene trgovinske aktivnosti.
I predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske dume Konstantin Kosačov izjavio je da novousvojena rezolucija ne dotiče aspekte rusko-iranske saradnje u miroljubivom korišćenju atomske energije, odnosno opremanje nuklearne elektrane u Bušeru. On je upozorio određene zemlje da ne tumače preširoko rezoluciju o četvrtoj rundi sankcija za Iran, dodavši da je važno „uzdržati se od zloupotreba i sopstvene interpretacije međunarodnih sankcija”.
Ipak, neimenovani iz ruske federalne službe za vojnu saradnju izjavio je za agenciju Interfaks da će Rusija zamrznuti ugovor o isporukama raketa zemlja–vazduh S-300 Iranu nakon uvođenja novih sankcija.
Dok su Moskva i Peking obezbedili svoje interese, američki analitičari već kritikuju Obaminu administraciju, dodajući da nisu osvojene „razorne” sankcije kakve je u aprilu 2009. godine obećala šefica diplomatije Hilari Klinton.
Prema oceni Džejmsa Lindseja, visokog zvaničnika u američkom Savetu za spoljne odnose, sankcije kao takve neće postići cilj koji Obama želi, a to je zaustaviti iranski program nuklearnog naoružanja. „Krajnji rezultat je taj da će se nastaviti ova kokošja igra sa velikim ulozima oko iranskog nuklearnog programa”, smatra on.
N. Radičević
objavljeno: 11.06.2010.
.jpg)
