Izvor: Politika, 18.Dec.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD pred dilemom: manje ili više oružja
Barak Obama na komemoraciji ubijenim đacima najavio „napor da se spreče nove tragedije”, ali politička realnost mu ne idu u prilog
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Direktan prenos komemoracije u Njutaunu, gradu u državi Konektikat gde je prošlog petka ubijeno 20 đaka prvaka, pokazao je sveameričku solidarnost sa bolom unesrećenih porodica. U ceremoniji, na kojoj su molitve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i reči utehe izgovarali sveštenici lokalnih hrišćanskih crkava, rabini jevrejskih sinagoga i predstavnici islamske zajednice, pojavio se i „vrhovni utešitelj” nacije, predsednik Barak Obama.
Pre toga, neko vreme je proveo izjavljujući saučešće ožalošćenim porodicama, u posebnim susretima sa svakom. A u dvorani srednje škole Njutauna održao je 18-minutni govor, u kojem je izneo ono što o ovoj tragediji misli kao roditelj, ali i nagovestio kako ga ona obavezuje kao političara.
Njegova glavna poruka kad je reč o ovom drugom bila je da će učiniti sve što mu omogućava položaj na kojem je „da se spreče nove tragedije kao što je ova”.
Nije doduše pomenuo neku konkretnu zakonodavnu inicijativu, ali je nagovestio promenu dosadašnjeg odnosa prema problemu oružanog nasilja i kontrole oružja, koji mu u prve četiri godine mandata nisu bili prioritet. „Šta nam je alternativa?”, upitao se. „Da ovakve događaje prihvatimo kao rutinu?”
Ali posle ovog govora ostala je dilema: da li će se zaista nešto promeniti u ekstremnim američkim slobodama kad je reč o prometu i nošenju oružja. Medijske procene su da posebnost najnovijeg masovnog ubistva čije su žrtve nevine da nevinije ne mogu biti – dvadeset đaka od 6 i 7 godina – mogla bi da bude prekretnica, ali se u isto vreme ukazuje i na političke realnosti koje su dosada uspešno blokirale svaku inicijativu da SAD u ovom pogledu postanu „normalna” zemlja: da ograničavanjem jedne slobode (kupovine i nošenja oružja), garantuju druge (javnu bezbednost pre svega).
U prva tri dana posle tragedije zagovornici „naoružavanja naroda” bili su u defanzivi: čak 13 najpoznatijih promotora Drugog amandmana na Ustav koji reguliše ovu materiju odbili su u nedelju pozive velikih TV mreža da komentarišu najnoviji masakr.
Na drugoj strani, oni koji su za oštriju regulativu u ovoj delikatnoj oblasti smatraju da je ovo prilika koja se ne sme propustiti. Za početak, zahtev je da se vrati federalna zabrana prometa jurišnog oružja (poluatomatske i automatske puške iz vojnih arsenala ili njihove civilne verzije), koja je istekla 2004. godine.
Da li će se u ovome ili nekoj drugoj zakonskoj inicijativi uspeti, veliko je pitanje. Ono što je američki paradoks, to je da, uprkos učestalim masovnim ubistvima poput najnovijeg, javna podrška oštrijoj kontroli oružja opada, umesto da raste. Dok je početkom devedesetih gotovo 80 odsto Amerikanaca bilo za tako nešto, ta podrška je, prema istraživanju Galupa, u 2010. iznosila samo 44 odsto. Istraživanje koje su ove godine sproveli „Vašington post” i televizija Ej-Bi-Si, pokazalo je da je, među registrovanim biračima, 50 odsto „za”, a 48 odsto protiv striktnije kontrole.
Problem je i u tome što Ustav samo konstatuje da je pravo na posedovanje i nošenje vatrenog oružja zagarantovano, dok se detalji uređuju zakonima svake od 50 članica unije. Sa toliko neusklađenosti da se na Evropsku uniju i njene „harmonizovane” propise može gledati kao na veoma centralizovanu federaciju.
Evo nekoliko drastičnih primera: u Vermontu zakon dozvoljava da skriveno oružje (pod uslovom da se ne vidi) mogu slobodno da kupuju i da ga nose i 16-godišnjaci bez dozvole roditelja (ali im zakon zabranjuje da gledaju porno-filmove). U Montani starosna granica za nošenje oružja (sa dozvolom roditelja) jeste 14 godina. U 30 država minimalno doba nije propisano, što znači da pištolje mogu da nose i osnovci. Takav zakon – da pištolji (sakriveni od pogleda) mogu da se nose u školama počev od pripremnog („kindergarden”) razreda, u Kanzasu je usvojen 2010.
U 17 država poslodavci ne mogu da zaposlenima zabrane da svoje pištolje nose na radnom mestu.
Zakoni u 34 države daju ljudima pravo da pucaju na javnim mestima ako smatraju da su ugroženi. Na Floridi oni zbog toga ne mogu da budu ni uhapšeni da bi se proverilo da li je to bila nužna odbrana. Dovoljna je sopstvena percepcija „ugroženosti”.
U 35 država dozvoljeno je da se oružje nosi „otvoreno” (pa čak i „kaubojski”, u futroli koja visi uz kuk), čak i bez dozvole za njegovo posedovanje.
Inače, prodaja oružja poslednjih godina stabilno raste, a skokovi se beleže „sa svakom Obaminom izbornom pobedom”, kako to u blogu „Njujork tajmsa” konstatuje profesor filozofije iz Baltimora Firmin Brabander.
-----------------------------------------------------------------
Škole u Ridfildu zatvorene zbog sumnjive osobe
Njujork – Sve škole u gradu Ridžfildu, u saveznoj američkoj državi Konektikat, nedaleko od poprišta masakra u školi u Njutaunu, juče su zatvorene zbog sumnjive osobe koja je možda naoružana, saopštila je policija, prenosi Tanjug.Policija traga za sumnjivom osobom u Ridžfildu, koji se nalazi na oko 30 kilometara od Njutauna, gde je u petak ubijeno 20 dece i šestoro odraslih, javio je Rojters. Policija u Njutaunu je obaveštena o novonastaloj situaciji.„Znam za situaciju u gradu Ridžfildu. Govori se o sumnjivoj osobi koja je možda naoružana”, rekao je na konferenciji za novinare poručnik Pol Vans iz državne policije Konektikata.
Milan Mišić
objavljeno: 18.12.2012.
