Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jul.2011, 12:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD pred bankrotom?!

VAŠINGTON -

Bankrotstvo SAD bio bi bezobziran i neodgovoran rezultat rasprave o budžetu, upozorio američki predsednik Barak Obama. Ako do idućeg četvrtka ne bude postignut dogovor o zaduživanju vlade iznad sadašnje granice, ona neće moći da plaća račune.

Bankrotstvo SAD bio bi bezobziran i neodgovoran rezultat rasprave o budžetu, upozorio je predsednik Barak Obama u govoru naciji. Poslanici >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << republikanaca jedini su koji onemogućavaju dogovor, dodao je Obama.

"Ukoliko nastavimo sadašnjim putem, sve veći dug koštaće nas radnih mesta i naneće veliku štetu privred", rekao je predsednik i istovremeno pozvao građane da izvrše pritisak na kongresmene kako bi se dogovorili.

"Ako želite uravnoteženi pristup kako bi se smanjio deficit, recite to svojim predstavnicima u Kongresu", rekao je Obama u govoru, koji je sinoć uživo prenosila televizija.

Predsednik je, inače, uveren da je kompromis još moguć, preneo je nemački državni radio "Dojče vele".

Ukoliko do idućeg četvrtka ne bude postignut dogovor o tome da vlada može da se zadužuje iznad sadašnje zakonske granice od 14,3 biliona dolara, ona više neće moći da plaća račune. Na kocki je i vrhunski rejting AAA koje SAD imaju na tržištu kredita.

"Obama od Kongresa želi blanko ček"

Republikanci, koji su u većini u Predstavničkom domu, odlučno se protive nameri demokrata da povećaju poreze onima koji bolje zarađuju. Demokrate, koje su u većini u drugom domu, Senatu, po svaku cenu nastoje da spreče drastične mere štednje u sistemu socijalne zaštite, što republikanci vide kao put ka uravnoteženju budžeta.

Predsednik Predstavničkog doma, republikanac Džon Bener, optužio je Obamu da od Kongresa želi blanko ček. „Od toga jednostavno nema ništa“, rekao je Bener. Obama je više puta upozoravao da je potreban uravnoteženi pristup „ali u Vašingtonu to znači mi više trošimo, vi više plaćate“, rekao je on.

Bener predlaže plan prema kome se podizanje granice zaduženja vlade povezuje sa uštedama u dve etape. To je Obama već više puta odbio. Bela kuća podržava predlog koji je izneo predsednik Senata, demokrata Hari Rid. Prema tom predlogu granica zaduženja bila bi podignuta jednim potezom, ali uz mere štednje.

Benerovim planom predviđena je ušteda od bilion 200 milijardi dolara tokom 10 godina uz povećanje granice zaduženja za bilion dolara.

Predlog republikanaca u Senatu unapred "pokojni“

Početkom iduće godine Kongres bi doneo odluku o novim merama štednje u visini od najmanje bilion 800 milijardi dolara. Posle toga granica zaduženja bila bi podignuta još za bilion 600 milijardi.

Nasuprot tome, Rid predlaže uštedu od dva biliona 700 milijardi dolara i podizanje granice zaduženja u jednom potezu i za period posle 2012. godine. Time bi se izbegao spor o visini zaduženja u idućoj, izbornoj godini. Predsednički izbori su u novembru 2012. godine.

Planom štednje demokrata predviđene su uštede zahvaljujući povlačenju američkih vojnika iz Avganistana i Iraka. Ne pominju se smanjivanja socijalnih prava, na čemu insistiraju republikanci, ali se ne pominje ni povećanje poreza na čemu su do sada insistirale demokrate.

Bener kaže da je plan demokrata "pun trikova", dok je Rid upozorio da je predlog republikanaca u Senatu unapred "pokojni".

Volstrit se priprema za bankrot SAD

Američke banke su počele da prave planove za slučaj da dođe do bankrota te najveće svetske ekonomije, zbog nemogućnosti da vraća dugove ili da SAD izgube svoj vrhunski kreditni rejting AAA, ukazali su danas bankarski izvori i analitičari.

Na Volstritu, međutim, i dalje vlada mišljenje da će političari u Vašingtonu, ipak, uspeti da u poslednjem trenutku postignu sporazum o povećanju limita za dug i time spreče bankrot, koji bi, kako je upozorio predsednik SAD Barak Obama, predstavljao ekonomsku "apokalipsu".

"Čuo sam da počinju da preduzimaju mere za slučaj da se to desi", izjavio je za francusku agenciju AFP neimenovani zvaničnik američke Uprave federalnih rezervi (Fed) koji ima intenzivne kontakte sa bankarskim sektorom.

Banke "Benk of Amerika", "Vels Fargo" i "Sitigrup" su potvrdile da prave planove za minimiziranje štete od mogućeg bankrota vlade ili sniženja rejtinga, ali nisu iznele pojedinosti o svojim strategijama.

Časopis "Volstrit džornal" je prošle sedmice objavio da velike američke banke troše stotine sati na pripremu planova za slučaj najgoreg scenarija.

Pojedine od njih prave planove za pribavljanje gotovine kako bi povećale likvidnost za slučaj krize, ukazao je glavni ekonomista u kompaniji "Rigtson ICAP" Lou Krandal.

Američke banke su, međutim, u tolikoj meri izložene vladinom dugu ili zavise od njega, da malo šta mogu uraditi.

Obveznice smatrane maksimalno bezbednom aktivom

Obveznice američkog ministarstva finansija su decenijama smatrane maksimalno bezbednom aktivom i banke su veliki deo svog kapitala držale u tim obveznicama ili drugim vrednosnim hartijama američke vlade. Banke ih takođe široko koriste kao kolateral u različitim transakcijama, podsetio je AFP.

Američke banke su u junu imale u vlasništvu 1,66 biliona dolara vrednih američkih vladinih hartija od vrednosti, pokazali su podaci Fed-a.

Radi poređenja, Kina je u maju bila vlasnik 1,16 biliona dolara vrednih obveznica vlade SAD.

Teorijski gledano, banke imaju nekoliko opcija za zaštitu vrednosti svog vlasništva nad američkim vladinim vrednosnim hartijama.

One, na primer, mogu kupovati kreditne difolt svopove (CDS), finansijske instrumenate kojima se investitori štite od mogućih rizika, koji su ključni ugovori osiguranja za slučaj bankrota. Cena CDS za jednogodišnje američke vladine obveznice je udvostručena od sredine maja, ali je i dalje na veoma niskom nivou.

Banke takođe mogu računati na slabljenje dolara koji bi verovatno znatno pojeftinio posle tehničkog bankrota ili sniženja rejtinga.

Analitičari, međutim, naglašavaju da bi bankrot, pa čak i sniženje rejtinga, mogli naneti veliku štetu finansijama banaka i da su njihove opcije za zaštitu od takvog scenarija ograničene.

"Šta one mogu učiniti? Ništa", ukazao je bankarski analitičar u kompaniji "Ročdejl sekjuritis" Dik Bovi.

"To bi jednostavno upropastilo američki bankarski sistem i sve što oni mogu da učine je da sede i čekaju", ocenio je on .
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...