Izvor: Blic, 23.Okt.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD ostavljaju Irak u problemima
VAŠINGTON - Barak Obama, predsednik SAD, rešio je da konačno stavi tačku na američki rat u Iraku, za čiji su povod poslužile nikada dokazane indicije obaveštajnih službi da Sadam Husein, kasnije obešeni irački lider, poseduje oružje za masovno uništenje.
Do kraja 2011, posle skoro devet godina ratovanja koje je odnelo oko 6.000 američkih i 110.000 iračkih života, iz naftom bogate zemlje vratiće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se 41.000 vojnika SAD, dok oko 5.000 Amerikanaca ostaje da obučava iračke trupe.
- Američki vojnici napustiće Irak visoko uzdignutih glava, ponosni na svoj uspeh i sa znanjem da je američki narod jedinstven u podršci našim trupama - rekao je Obama.
Najveći deo američkih vojnih snaga već je povučen iz Iraka, gde su SAD najveće prisustvo imale 2007, kada je u toj zemlji bilo raspoređeno skoro 170.000 Amerikanaca pod oružjem. Neuspeh Obamine administracije u pregovorima o produženju boravka preostalih vojnika posle 31. decembra ove godine, zbog nespremnosti iračke vlade da im garantuje imunitet, ostaviće u problemu premijera Nurija al-Malikija i iračke vlasti za koje je pitanje koliko su spremni da se bez Amerikanaca pobrinu za sve trenutne probleme u Iraku.
Jedan od gorućih problema je intervencija turske vojske na iračkoj teritoriji protiv kurdskih separatista koji za napade u Turskoj koriste baze u Iraku, a taj međugranični sukob sigurno neće nestati s odlaskom Amerikanaca. Uz to, spirala nasilja između iračkih sunita i šiita biće veliki izazov za Al-Malikija, kao i ćelije Al Kaide u Iraku koje ni skoro decenijsko američko vojno prisustvo nije ugrozilo, a još manje iskorenilo.
„Pesmica” koju su krajem 2002. i početkom 2003. horski ponavljali tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi i njegovi najbliži saradnici o iračkoj pretnji, a koja bi mogla da se svede na čuvenu rečenicu potpredsednika Dika Čejnija: „Mnogi od nas su uvereni da će Sadam relativno uskoro nabaviti nuklearno oružje”, rezultirala je očigledno dugo željenim ratom u martu 2003.
Uprkos tome što su SAD za cilj postavile obaranje diktatorskog režima Huseina, koji je na svojim rukama imao već dosta krvi, intervenciji se usprotivio deo američkih saveznika koji su tvrdili da rat nema nikakve veze sa zaštitom sveta od Sadamovog oružja i oslobađanja Iračana od njegove represije, već da se sve svodi na osvajanje brojnih naftnih izvora. Donald Ramsfeld, bivši sekretar odbrane SAD, zbog toga je Evropu podelio na „staru” i „novu”, odnosno na one koji su se poput Nemačke i Francuske bili protiv intervencije i one koji su u njoj učestvovali, kao što je to učinila Poljska, ali i Bušov najverniji saveznik Toni Bler, tada premijer Velike Britanije.
Rat u brojkama 752 milijarde dolara je cena iračkog rata od 20. marta 2003. do januara 2011. 170.000 bio je najveći broj vojnika SAD na teritoriji Iraka (2007) oko 6.000 Amerikaca je poginulo, a 32.000 je ranjeno u sukobima i drugim situacijama Najmanje 110.000 Iračana je ubijeno
U koaliciji sa SAD bile su Velika Britanija, Australija, Poljska, Južna Koreja, Italija, Gruzija, Ukrajina, Holandija, Španija i još 30 nacija u okviru Multinacionalnih snaga
Povezane vesti: Obama: Obnova američkog vođstva u svetu Obama potvrdio povlačenje iz Iraka AP: SAD odustaju od zadržavanja trupa u Iraku Obama poslao jedinicu protiv afričke Božje vojske otpora Paneta traži imunitet za američke vojnike u Iraku
Pogledaj vesti o: Vašington
