Izvor: B92, 01.Avg.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD izbegle bankrot u zadnji čas
Vašington, Njuork -- Američki predsednik Barak Obama i predstavnici Kongresa postigli su istorijski dogovor o povećanju gornje granice državnog zaduživanja i smanjenju potrošnje.
Obama se sinoć pojavio u prostoriji u kojoj se održavaju brifinzi za medije u Beloj kući kako bi objavio predloženi sporazum, prema kojem bi u narednih 10 godina trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se uštedi oko 900 milijardi dolara, a ujedno i osnuje dvostranačka komisija u Kongresu, koja će razmotriti dalje smanjenje troškova vlade od 1,5 biliona (hiljada milijardi) dolara.
"Želim da objavim da su lideri obe partije u oba doma Kongresa postigli sporazum o povećanju granice zaduživanja, čime je izbegnut problem koji bi mogao da ima razarajući efekat po našu ekonomiju", rekao je Obama, prenosi Rojters.
Obama je naveo da podizanje granice zaduživanja neće biti izvršeno brzo, kako ne bi postalo problem za krhku američku ekonomiju, dodajući da će u narednih nekoliko meseci biti napravljen detaljan plan za smanjenje potrošnje.
Američki zvaničnici su, kako javlja AP, naveli da je predstavnik republikanaca Džon Boner telefonirao Obami u nedelju uveče da bi mu rekao da prihvataju dogovor.
Očekuje se da će posle dogovora postignutog kasno sinoć o tome se prvo pozitivno izjasniti Senat, a potom i Predstavnički dom američkog Kongresa u kojem opozicioni republikanci imaju većinu.
Usvajanje u Predstavničkom domu je ipak malo neizvesnije, jer su, kako se navodi u agencijskim izveštima, nezadovoljstvo postignutim dogovorom dosad izrazili pristalice konzervativnog pokreta "Čajanka" i neki liberali.
SAD su imale rok do 2. avgusta za postizanje sporazuma o podizanju granice zaduživanja da bi mogle da nastave sa otplatom svojih kredita, što bi u suprotnom, kako su upozoravali ekonomisti, imalo katastrofalne posledice po ekonomiju.
Dve stranke već mesecima ne mogu da se dogovore o povećanju gornje granice državnog zaduživanja, koja trenutno iznosi 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara, kao i o velikom smanjenju potrošnje. "Gornji limit ne određuje koliko još novaca možemo da potrošimo, nego nas samo ovlašćuje da platimo troškove koje smo već napravili", objasnio je Barak Obama.
Dogovor je, kako ističu analitičari, postignut u zadnji čas budući da sutra ističe rok do kojeg su SAD imale mogućnost da izbegnu katastrofaaln tehnički bankrot, ali će zvanični Vašington i ulagači ipak pažljivo motriti da vide da li je to dovoljno da uveri agencije za kreditni rejting da zadrže vrhunski ocenu rejtinga te zemlje.
Među kreditnim agencijama, najoštrija je bila"Standard end Purs" (S&P), koja je upozoravala na moguće sniženje takozvanog suverenog rejtinga SAD ako vlasti ne dogovore održiv dugoročni program sniženja deficita.
Agencija S&P bi ove sedmice, kako je navljeno, trebalo da odluči o rejtingu najveće svetske privrede.
Američke i druge berze širom sveta nervozno su pratile razvoj situacije u Vašingtonu tokom celog jučerašnjeg dana, jer ukoliko do utorka zakon ne bude potpisan, to bi moglo da naškodi globalnoj ekonomiji, koja se i dalje muči s oporavkom od recesije, navodi se u izveštaju agencije Blumberg.
Finansijska tržišta su nakon sinoćnjeg dogovora ipak jutros odahnula, pri čemu je na azijskim berzama došlo do jačanja dolara i pojeftinjenja zlata, koje u nesigurnim vremenima predstavlja bezbednu investiciju.
Investitori su, međutim, i dalje oprezni, jer još predstoji glasanje o dogovoru i zato što postoji mogućnost sniženja kreditnog rejtinga najmoćnije planetarne ekonomije.
"Sniženje rejtinga bi predstavljalo značajan rizik tokom narednih meseci, odnosno ostatka 2011. godine. Agencije će možda zaključiti da predloženi plan ne ide dovoljno daleko u smanjenju deficita i da i dalje postoje rizici u primeni različitih faza tog preliminarnog dogovora", upozorio je strateški analitičar firme "LPL fajnenšel", Entoni Valeri.
Rešavanje dužnicke krize u SAD pogoduje dolaru i akcijama
Vrednost dolara i akcija danas je na globalnim verzama porasla dok je zlato pojeftinilo, posle izveštaja iz Vašingtona da su se vodeći političari u SAD sinoć dogovorili o podizanju gornje granice državnog zaduživanja i smanjenju potrošnje.
Kompromisni predlog, koji bi do utorka noću trebalo da usvoje Senat i Predstavnički dom SAD predviđa, između ostalog, kresenja potrošnje od 2,4 biliona (hiljade milijardi) dolara u narednih deset godina
Prvo su rano jutros reagovale azijske berze na kojima je vrednost dolara uvećana prema japanskom takmacu za više od jedan odsto, na blizu 78 jena, prenosi agencija Kjodo iz Tokija.
Na tokijskom deviznom tržištu zabeležen je i blagi pad kursa evra prema dolaru, jer je u zaključnom poslovanju jedinstvena valuta evrozone vredela 1,4370 "amerikanaca", prema 1,4403 koliko je zabeleženo u petaka na berzi u Njujorku.
Najvažniji azijski indeks akcija - japanski Nikei indikator je na tokijskoj berzi ojačao 1,8 odsto, premašivši ponovo važnu psihološku granicu od deset hiljada poena.
Južnokorejski pokazatelj Košpi ojačao je 1,5 odsto, a blag rast berzanskih pokazatelja zabeležen je i na najvećoj kinskoj efektnoj berzi u Šangaju, izveštava Rojters.
U Evropi je jutros, tokom rane trgovine zabeležen rast svih vodećih berzanskih indeksa, a među najvećim dobitnicima bile su kontinetalne banke.
Svodni Stoks Evropa indeks 600 banaka uvećan je u početnom poslovanju 1,8 odsto, nakon osetnog gubitka od 4,7 procenata u toku minule sedmice, kada još nije bilo jasno da li će Kongres SAD usvojiti odluku o povećanju limita zaduživanja.
Zlato koje je protekle sedmice poskupelo za više od dva odsto, danas je pojeftinilo za više od jedan odsto, u tehničkoj trgovini na Merkantilnoj berzi u Njujorku i trenutno vredi na američkom tržištu 1.613 dolara za finu uncu od približno 31,100 grama.
