Izvor: Politika, 01.Mar.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i Kuba zakopavaju ratne sekire
Prvo otvaranja ambasada, pa istorijski susret između Obame i Raula Kastra u Panami u aprilu
Ako misle da u Panami na samitu američkih država Barak Obama i Raul Kastro pred celim svetom pruže jedan drugom ruku pomirenja, onda moraju da nalože svojim timovima da rade brzo i izbegavaju međusobna spoticanja. Do konferencije u Panami ostalo je još nešto više od mesec dana i za to vreme bi SAD trebalo da otvore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ambasadu u Havani, a Kuba u Vašingtonu. Diplomatsko osoblje bi onda pripremilo teren za prvo zvanično rukovanje predsednika dve zemlje posle više od pola veka.
Da bi do ovoga došlo, Havana traži da Kuba bude skinuta sa liste zemalja koje podržavaju terorizam, dok bi Vašington želeo da se usredsredi na otvaranje ambasada, a da tek posle toga pređe na pregovore o spornim pitanjima. SAD bi želele da se posle uspostavljanja punih diplomatskih odnosa oforme dve međudržavne komisije, jedna koja bi se bavila ljudskim pravima i druga uspostavljanjem redovnog vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.
Havana je, međutim, u sredu, dva dana pre jučerašnjeg sastanka na visokom diplomatskom nivou u Vašingtonu, sasvim jasno zahtevala da SAD skinu Kubu sa „liste terorista”, na kojoj su još Iran, Sirija i Sudan, pošto je Džordž Buš sa nje skinuo Libiju 2006. i Severnu Koreju 2008.
Glavni motiv za uvršćivanje Kube u društvo sa crne liste jeste podrška Havane nekim članovima terorističke baskijske organizacije ETA, kolumbijskoj narko-marksističkoj gerili FARK i pojedinim pripadnicima Crnih pantera okrivljenim za ubistva američkih policajaca koji su na Kubi dobili politički azil. U izveštajima Stejt departmenta iz 2011, 2012, i 2013. o podršci teroristima navode se samo ove tri organizacije, ali se takođe kaže da Havana podržava određene ličnosti iz tih grupacija.
Ukoliko bi se SAD složile da Kubu najzad skinu sa liste, kubanski pristup finansijskim organizacijama, Svetskoj banci ili Međunarodnom monetarnom fondu bio bi znatno olakšan. Zasad ni Severna Koreja ni Kuba nisu članice ove dve institucije.
Po onome što se da zaključiti iz izjava visokih neimenovanih vašingtonskih zvaničnika, Barak Obama je već otpočeo proces brisanja Kube sa liste zemalja koje promovišu terorizam, ali je taj proces dug, pa nije moguće da se okonča pre samita u Panami desetog i jedanaestog aprila.
Još od 1970, kada su dve zemlje umesto ambasada otvorile „interesne kancelarije”, diplomatama i osoblju koje u njima rade nije nimalo lako. Kubanski službenici u predstavništvu u Vašingtonu ne mogu da otvore ni bankovni račun, a odnedavno to ne može ni njihova kancelarija, pa joj je bilo kakav rad praktično onemogućen.
Juče su se u Vašingtonu u drugoj rundi pregovora opet srele dve visoko rangirane diplomate, Kubanka Hosefina Vidal i Amerikanka Roberta Džejkobson. U prvoj rundi razgovora šefice dve delegacije bavile su se širim temama, onim koje se tiču konačne i potpune normalizacije odnosa, što podrazumeva i ukidanje američkog embarga. Druga runda fokusira se na otvaranje ambasada. Kubanske diplomate u Vašingtonu nisu mogle da se kreću nikuda van pojasa američke prestonice, dok američki službenici u Havani takođe ne mogu da putuju van užeg centra grada. Slanje pošte i prijem pošiljki, popravka rashladnih uređaja, uvoz materijala neophodnog za funkcionisanje bilo kog predstavništva – sve je vrlo komplikovano.
Obami se svakako žuri da se ova preduga i anahrona hladnoratovska epizoda okonča za njegovog mandata. To će podići rejting SAD i u svim drugim latinoameričkim zemljama koje su u sankcijama Kubi videle izraz imperijalne samovolje i potcenjivanja čitavog regiona.
Kubancima se mnogo manje žuri. Oni nisu baš radi da posle pola veka izolacije zaborave šta im se dešavalo i da navrat-nanos postanu dobri susedi. Ipak znaci otopljavanja vidljivi su na svakom koraku i u Havani. Sa oronulih fasada se na razapetom konopcu suši veš i među njim je i jedna izbledela američka zastava. Na ulici, čovek sa slamnatim šeširom čita raširenu „Granmu” (list Komunističke partije Kube), a na prvoj strani nezamisliv naslov: Razgovori za uspostavljanje diplomatskih odnosa nastavljaju se u Vašingtonu.
Stvari su počele da se kreću napred. Ukoliko do samita u Panami ne dođe do istorijskog rukovanja, generalna proba, rukovanje između Raula Kastra i potpredsednika SAD Džoa Bajdena, verovatno će biti upriličeno već sutra u Montevideu, gde će obojica prisustvovati inauguraciji novog urugvajskog predsednika Tabarea Vaskesa i ispraćaju legendarnog šefa države Pepea Muhike. Iako je Urugvaj izrazito levičarska zemlja, Muhika je uspeo da znatno popravi odnose sa Vašingtonom i Barakom Obamom. Obama je najsiromašnijem predsedniku na svetu zahvalan što je primio šestoricu zatvorenika iz Gvantanama i pružio im gostoprimstvo. Ali Muhika je od Obame tražio da se Gvantanamo potpuno zatvori, što je obećanje koje Obama izgleda neće moći da ispuni do kraja svog drugog mandata. Na urugvajskoj teritoriji, susret između Bajdena i Kastra, u prisustvu velikog broja šefova država iz regiona i šire, mogao bi biti dokaz da je prijateljstvo moguće čak i među zemljama koje su privržene različitim ideologijama.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 01.03.2015.
Pogledaj vesti o: Vašington
