Izvor: B92, 14.Apr.2011, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: cena nafte slabi podršku
Vašington -- Sve veće cene benzina u SAD smanjile su poverenje Amerikanaca u budućnost njihove zemlje i prinudile ih da promene način na koji troše novac.
Broj ljudi koji smatraju da SAD idu pogrešnim putem porastao je na 69 odsto, pet više nego u martu, i najviše od kako je Barak Obama preuzeo dužnost predsednika u januaru 2009. godine. Više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 60 odsto Amerikanaca moralo je da smanji upotrebu svojih automobila, ali i neke druge troškove.
Galon benzina (3,79 litara) u maloprodaji prošle nedelje je u proseku bio 3,79 dolara, 11 centi više nego prethodne nedelje. Očekuje se da će cena benzina do leta dostići 3,86 dolara po galonu, a u nekim delovima SAD i preko četiri dolara. Prošlog leta, cena je bila 2,76 dolara po galonu.
Barak Obama objavio je plan smanjenja američkog deficita za 4.000 milijardi dolara tokom narednih 12 godina umanjenjem troškova za zdravstvo i oružane snage i povećanjem poreza za korporacije i bogataše. Čak pre nego što je predsednik održao govor, repubilikanci su rekli da plan nije dovoljan da smanji dug države koji je prevazišao 14.000 milijardi dolara. Takođe su ustali protiv bilo kakvog povećanja poreza.
Analitičar Ipsosa Klif Jang ocenio je da je to sve u funkciji cena benzina.
Jang kaže da je cena benzina ekonomski indikator koji ima najdirektniji kratkoročni politički uticaj, ali često vrlo kratkotrajan. Anketa je pokazala da 62 odsto Amerikanaca smanjilo vožnju zbog cene goriva, a 68 je smanjilo druge troškove.
Skoro polovina građana, 45 odsto, promenilo je svoje planove za odmor, kako bi ga proveli bliže kući.
Porast troškova energije, zbog neizvesnosti u severnoj Africi i na Srednjem istoku, smanjilo je i rejting predsednika Obame, tako da sada način na koji on obavlja posao odobrava 46 odsto Amerikanaca, što je najniže od decembra prošle godine.
Anketa je urađena u vreme kada je dovršavan dogovor demokrata i republikanaca o budžetu za ovu fiskalnu godinu. Jang smatra da su ti pregovori imali mali uticaj na birače i da su samo ojačali njiihova ranija uverenja o Vašingtonu.
Prema anketi, u SAD pada i podrška nuklearnoj energiji, nakon krize u Japanu. Takav vid energije sada podržava 49 odsto anketiranih, dok mu se 47 odsto protivi. U julu 2009. godine, taj odnos je bio 56 prema 39 odsto.
