Izvor: B92, 20.Sep.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: "Klasna borba" bogatih i Obame
Vašington -- Predsednik SAD Barak Obama predložio je specijalnom komitetu Kongresa nove mere za smanjenje budžetskog deficita za tri biliona dolara u sledećih 10 godina.
Plan uključuje i ukidanje smanjenja poreza za najbogatije obveznike, koje datira iz vremena Džordža Buša.
Taj potez, već kritikovan kao populistički, odnosiće se na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svega 0,3 odsto poreskih obveznika, odnosno manje od 450.000 ljudi. Na primedbe Obama odgovara da se dovođenje budžeta u red ne može izvesti samo smanjenjima troškova, već i povećanjima prihoda.
Novim predlogom predsednika SAD daje se finansijsko pokriće njegove inicijative za otvaranje novih radnih mesta, koji je izložio pocetkom septembra. Taj plan, vredan oko 447 milijadi dolara, predviđa podsticaje za poslodavce, proširenje beneficija za nezaposlene i nove državne investicije u infrastrukturu.
Bafet tražio i dobio veći porez
Jedan od Obaminih predloga postavlja minimalni porez za one koji imaju prihod veći od milion dolara. Obama je to nazvao "Bafetovo pravilo", po milijarderu Vorenu Bafetu koji je rekao da je nepravično da on plaća porez prema manjoj stopi nego njegovi zaposleni. Prema postojećem sistemu, milioneri plaćaju porez za prihod od 35 odsto, dok pripadnici srednje klase izmedju 15 i 25 odsto. Prihod od investicija se međutim oporezuje s 15 odsto i Bafet dugo govori da su bogati previše "maženi".
Obama je podsetio da su u prethodnoj deceniji smanjenja poreza, dva velika rata i recesija, pretvorili veliki američki suficit u težak deficit. Budžet ne može da se balansira samo na leđima srednje klase i siromašnih, istakao je Obama i dodao da to nije objava klasnog rata, već ono što mora da se uradi.
Prema njegovim rečima, u njegovom predlogu su smanjenja troškova pokrivena sa dva puta većim uštedama. "Neću prihvatiti plan koji sav teret prebacuje na obične Amerikance i staviću veto na svaki jednostrani plan", dodao je Obama.
Zvaničnici administracije su ranije objavili da će Obamin plan značiti da se porezi za one koji zarađuju više od milion dolara godišnje, izjednače po stopi sa srednjom klasom. Te mere će se odnositi na oko 450.000 Amerikanaca, odnosno 0,3 odsto poreskih obveznika.
U okviru iste reforme poreza, Obamin plan predviđa da 800 milijardi u narednoj deceniji stigne od prestanka važenja poreskih olakšica za Amerikance koji zarađuju više od 200.000 dolara godišnje, odnosno 250.000 za bračne parove.
Isti plan predlaže i oko 580 milijardi ušteda u programima za koja se sredstva automatski izdvajaju iz budžeta bez odobrenja Kongresa, a u koje spadaju izdvajanja za zdravstvenu zaštitu starijih gradjana, gde se planira ušteda od 248 milijardi, kao i za one sa niskim prihodima (71 milijarde), zatim subvencije za farmere i beneficije vladinih službenika.
Još oko 1,1 hiljada milijardi ušteda stići će od manjeg američkih ratnih angažmana, pre svega u Iraku i Avganistanu, a predviđa se da bi se zbog nižih kamatnih stopa dug smanjio za 430 milijardi dolara.
Obaminim predlozima američki državni dug trebalo bi da bude smanjen za četiri hiljade milijardi dolara u narednih 10 godina.
"Oni kojima je izuzetno dobro treba da pomognu"
Predlog novih poreza ima, međutim, male šanse da bude usvojen u Kongresu čiji Predstavnički dom kontrolišu republikanci koji se protive povećanju poreza.
Da plan predsednika Obame nije prihvatljiv, potvrdio je i predsednik Predstavničkog doma Kongresa Džon Behner, koji smatra da je kontraproduktivno povećavati poreze onima koji obezbeđuju nova radna mesta, a pritom ne uraditi ništa da se napravi neophodna reforma socijalnih davanja.
Dobrodošla injekcija populizma
Obami je neophodna injekcija populizma, s obzirom na to da je na pragu izborna godina, u kojoj će nastojati da isposluje drugi mandat. Trenutno je suočen sa najnižim rejtingom otkako se 20. januara 2010. uselio u Belu kuću. Samo 43 odsto Amerikanaca odobrava način na koji vodi zemlju. Koliko prošlog maja, ovaj broj je bio 57 odsto.
Republikanci su ustali protiv Obaminog predloga o povećanju poreza i pre nego što su znali detalje. "Klasna borba može doprineti zaista dobroj politici, ali i dovesti do trule ekonomije", rekao je Pol Rajan, predsednik Budžetskog odbora Predstavničkog doma.
Vođa republikanaca u Senatu Mič Kekonel je saopštio da povećanje poreza, nedefinisane uštede i veoma problematična reforma socijalnih davanja ni u kom slučaju neće omogućiti privredni rast, pa čak ni smanjenje budžetskog deficita.
Ovaj predlog bi Obami, međutim, mogao da donese političku korist uoči predsedničkih izbora sledeće godine.
Plan bi mogao da se svidi Amerikancima, među kojima mnogi, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, veruju da se deficit ne može smanjiti samo rezanjem troškova. Predlog bi takođe mogao da unese novu energiju među demokrate koji traže od predsednika oštriji stav prema republikancima.
"Prosto je pravedno da tražimo od svakoga da plati svoj pravičan udeo", rekao je Obama u govoru u Beloj kući, napominjujući da je jedan od milionera koji bi trebalo da plaćaju veću poresku stopu od pripadnika srednje klase.
Odgovarajući na kritike republikanaca da uvodi klasnu borbu, Obama je rekao "to nije klasna borba - to je matematika". "Novac mora doći od negde. Ako nismo spremni da tražimo od onih kojima je izuzetno dobro da pomognu Americi da smanji deficit... matematika kaže da svi ostali moraju da urade mnogo više, moramo ceo teret da stavimo na srednju klasu i siromašne", rekao je Obama.
