Izvor: RTS, 27.Feb.2013, 22:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roza Parks ovekovečena u Kongresu
U zgradi Kongresa SAD otkrivena statua aktivistkinje Roze Parks, koja je 1955. godine odbila da ustupi mesto belcu u autobusu, što je bila prekretnica za građanska prava Afroamerikanaca. Ceremoniji prisustvovao i Barak Obama koji je istakao da je Roza Parks zaslužila mesto među ljudima koji su oblikovali istoriju SAD.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama prisustvovao je u zgradi Kongresa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << otkrivanju statue aktivistkinje Roze Parks, čije je odbijanje da ustupi mesto belcu u gradskom atobusu 1955. godine označilo prekretnicu za građanska prava Afroamerikanaca.
Obama je na ceremoniji otkrivanja statue rekao da je ova aktivistkinja sada zauzela zasluženo mesto među onim ljudima koji su oblikovali istoriju SAD.
"Činimo dobro time što postavljamo njenu statuu ovde, ali najviše što možemo da učinimo u čast sećanja na nju je da prenesemo dalje moć njenih principa i hrabrost rođenu iz ubeđenja", rekao je Obama.
Otkrivanju statue visine 2,7 metara u zgradi Kongresa prisustvovao je i vođa manjine u Senatu Mič Makonel i predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner.
Roza Parks je bila uhapšena zato što nije ustupila mesto belom putniku u autobusu u Montgomeriju, u državi Alabami. Time je pokrenut bojkot autobuskog saobraćaja u tom gradu koji je trajao više od godinu dana.
To je bio jedan od najvećih i najuspešnijih pokreta protiv rasne segregacije, a koji je promovisao mladog sveštenika Martina Lutera Kinga, jednog od organizatora bojkota, u vođu borbe za građanska prava.
Roza Parks je prva Afroamerikanka koja ima statuu u holu Kapitola. Njena statua pridružila se bisti još jedne crne aktivistkinje, Sodjorner Trut, koja se nalazi u Centru za posetioce u Kapitolu.
Rea Mekali, nećaka Roze Parks, rekla je danas da je Roza Parks čuvala za sebe mnoga užasna iskustva, jer je želela da zaštiti svoju rodbinu od strašnih detalja koji su u vezi sa njenom borbom.
"Nisu sa decom pričali o tome. Svi su želeli da to zaborave i da to stave pod tepih", navela je Mekali.
Roza Parks je i ranije dobila priznanja u Vašingtonu, predsedničku Medalju slobode 1996. godine i Kongresnu zlatnu medalju 1999. godine, obe u vreme administracije predsednika Bila Klintona.
Roza Parks umrla je 24. oktobra 2005. godine, u 93. godini života.
