Izvor: B92, 23.Okt.2012, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romni na klizavom terenu
Barak Obama u završnoj predizbornoj debati opravdao predsedničku reputaciju i deklasirao republikanskog suparnika Mita Romnija na temu spoljne politike SAD.
Spoljna politika SAD bila je klizav teren za Obaimnog izazivača, uspešnog biznismena i bivšeg guvernera države Masačusets.
Treće sučeljavanje predsedničkih kandidata - posvećeno ekonomskim i političkim odnosima Amerike sa ostalim svetom- približilo ih je samo time što su sedeli jedan pored drugog, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za stolom univerzitetskog centra gradića Boka Raton, Florida.
Tokom sinoćne polemike, međutim, veoma su se ispoljile i potvrdile ne samo njihove razlike u stavovima, već i u iskustvu i oceni nekih od problema o kojima se razgovaralo.
Taj nesklad bio je povremeno očigledan i sasvim očekivan. Jer, polemisali su, s jedne strane, šef države, dobitnik Nobelove nagrade za mir i vrhovni komandant koji je prošle godine, pored ostalog, "skinuo skalp“ američkom državnom neprijatelju broj 1 Osami Bin Ladenu. I njegovog izazivač, koji je ovog leta u svojstvu republianskog kandidata za Belu kuću napravio nekoliko prvorazrednih, amaterskih gafova tokom posete Britaniji, Poljskoj i Izraelu.
Prvo Galupovo istraživanje o sveukupnom utisku iz debate na Floridi govori o "Obaminoj predsedničkoj prezentaciji“, sa procentualnom prednosti od 57:47.
To je, međutim, za Romnija čak i povoljan skor u ovoj za njega najtežoj debati, gde je ispravljao neke od ranijih spoljnopolitičkih promašaja i ofanzivno krenuo na Obamu optužbama da je "uzdrmao nacionalnu bezbednost nereagovanjem na teroristički udar u Libiji“.
Na istoj platformi, on je utrošio poprilično vremena i energije za tvrdnje da predsednik "ugrožava opstanak Izraela ne suprotstavljajući se nuklearnom naoružavanju Irana“.
Tim povodom, obojica su bili su saglasni da se "ne sme dozvoliti nuklearno naoružavanje Irana“, pri čemu je izazivač otišao i korak dalje zalaganjem za neodložni početak vojne intervencije ukoliko se ustanovi da Teheran "odbija taj zahtev“.
Za razliku od predhodnih debata, Romni je je ovog puta donekle ublažio ofanzivnu retoriku prema Rusiji, mada je na kraju obnovio svoju tezu o Moskvi kao centru iz kojeg dolaze "najveće geostrateške pretnje američkim interesima u svetu“.
Što se tiče odnosa Kinom, on je i na Floridi ponovio svoje optužbe (poznate iz ranije kampanje) o "mahinacijama Pekinga nacionalnom valutom“ i, uopšte, o "nefer praksi u trgovini i ostalim oblastima međunarodnih ekonomskih odnosa“.
A, sve to sa zaključkom da Peking time ugrožava ne samo SAD - već i širu globalnu bezbednost. Inače, ni u tom završnom prepucavanju Obame i Romnija o budućim angažovanjima SAD u svetu, nigde nije pomenut naš "zapadni Balkan“.
Ali, tako je bilo i u njihovim ranijim debatama i to više nije ikakva novost. Taj dosije je u Vašingtonu manje-više zatvoren, sa vrlo poznatim kosovskim zaključkom. I oko toga nema promene na horizontu - bez obzira ko 6. novembra bude slavio pobedu na predsedničkim izborima.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
