Izvor: Politika, 15.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje za krizu – podeljena vrednost
U celom svetu su pojačane tenzije između političkih, poslovnih i društvenih elita jer su poslovne elite optužene za krizu. – Rešenje je da se biznis osmisli tako da pored toga što kreira profit za kompaniju uporedo zadovoljava društvene potrebe. – Srbiji je potreban novi društveni konsenzus
Ceo svet traga za rešenjima za sadašnju krizu. Sazreva svest da dalje međusobno optuživanje političkih i društvenih elita, s jedne strane, i poslovnih elita, s druge strane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće dati željeni rezultat.
Pre nekoliko dana predsednik SAD Barak Obama, posle više od dve godine, obnovio je dijalog sa poslovnim krugovima SAD na kome se raspravljalo kako dalje u borbi sa krizom. Inicijativa je dočekana sa odobravanjem i velikim očekivanjima.
Da li ima rešenja koja će ostati dosledna tržišnoj privredi, a uvažiti i društvene potrebe?
Rešenje je u kreiranju podeljene vrednosti
Od Samita G-20 u Kanadi maja prošle godine vodeći svetski poslovni strateg Majkl Porter, profesor Harvard Business School, intenzivno unapređuje koncept podeljene vrednosti (shared value). To je bila i jedna od centralnih tema upravo završenog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Profesor Porter je tragajući za rešenjem kako kreirati ekonomsku vrednost na drugačiji način od dosadašnje došao do zaključka da je potreban osmišljeniji metod kreiranja profita koji će povezivati ekonomsku i socijalnu vrednost i tako pronaći novu svrhu i smisao biznisa i proizvoda.
Da bi se to ostvarilo mora se izaći iz modela korporativne društvene odgovornosti (KDO) sa kojim niko nije zadovoljan. Ideja KDO je da kompanija bude dobar sused na nekoj lokaciji, da daje novac, da se smanje lokalni problemi... ali to nije rešenje fundamentalnih problema.
Rešenje je da se biznis osmisli tako da pored toga što kreira profit za kompaniju uporedo zadovoljava društvene potrebe.
To bi trebalo da bude glavni pravac transformisanog razmišljanja o kompanijama. Sve veći broj kompanija preduzima značajne napore na planu kreiranja podeljenih vrednosti, u čemu prednjače General Electric, Google, IBM, Intel, Johnson & Johnson, Nestle, Unilever i Wal-Mart. Proizvođači hrane ističu da žele profit zasnovan na kreiranju koristi za društvo. U tom pogledu je lider Nestle sa svojom promocijom kvalitetne ishrane, upotrebe voda i zemljišta za proizvodnju kafe i kakaoa; prati ga Wal-Mart koji lansira društvenu vrednost o zdravoj hrani i želi da isključi iz svog maloprodajnog lanca sve što nema taj atribut. Njihovi dobavljači moraju zadovoljiti te kriterijume.
Korist za celo društvo
Podeljena vrednost je kreiranje ekonomske vrednosti uz istovremeno kreiranje socijalne vrednosti. Ekonomska vrednost je već merljiva, potrebno je izmeriti socijalnu vrednost – efekte na okruženje, upotrebu resursa, služenje interesima društva, socijalne ciljeve kao što su zdrava ishrana, sigurnost, uštede za zdravstvo...
Koncept podeljene vrednosti definisan je kao politika i operativne prakse koje jačaju konkurentnost kompanija uz istovremeno jačanje ekonomskih i socijalnih uslova u društvu u kome posluju.
Do sada je u društvenom sektoru razmišljanje o stvaranju vrednosti bilo skromno zastupljeno. Društvene organizacije i državne institucije najčešće su uspeh sagledavale samo u odnosu na ostvarene koristi ili utrošeni novac. Ali sada i jedne i druge počinju sve više da razmišljaju o kreiranju vrednosti i vide svoje interese u saradnji sa poslovnim krugovima. Država i civilno društvo biće najdelotvorniji ukoliko razmišljaju o kreiranju vrednosti fokusirajući se na ostvarene rezultate.
Princip kreiranja podeljene vrednosti ukida tradicionalnu podelu između odgovornosti biznisa, države i civilnog društva. Zato je unapređenje konkurentnosti i produktivnosti podjednako vredno bez obzira da li je usluga o kojoj se radi komercijalna ili socijalna. Drugim rečima, princip kreiranja vrednosti treba da dovede do najracionalnije upotrebe resursa u celom društvu, a ne samo privredi.
Srbija i podeljena vrednost
Potencijali za stvaranje podeljene vrednosti – profita za kompaniju i društvenih koristi za društvo – značajni su posebno u privredama u tranziciji. Značaj podeljene vrednosti je izuzetno važan za Srbiju u kojoj su socijalni problemi visoko rangirani na političkoj i društvenoj listi prioriteta. Veliki neiskorišćeni resursi i brojni razvojni potencijali svrstavaju Srbiju u zemlje sa dobrim šansama za uključivanje i u globalne procese kreiranja podeljene vrednosti. Srbija, na primer, ima proizvođače i prerađivače hrane i ogromne mogućnosti koje Nestle globalno lansira. Takve projekte mogli bi u Srbiji da razvijaju strani i domaći proizvođači i prerađivači hrane. Isto važi i za domaće i regionalne maloprodajne lance koji bi svoju konkurentnost mogli da grade na ovoj dimenziji, kao što to čini, na primer, Wal-Mart.
Pretpostavka za ostvarivanje ovoga (a i ubrzavanje izlaska iz krize) je uspostavljanje društvenog konsenzusa između političkih, poslovnih i društvenih elita, obnavljanje zajedničkog rada u korist zajedničkog interesa obezbeđivanja individualnog i društvenog prosperiteta Srbije. Za ovaj zaokret potreban je izlazak iz sadašnje učmalosti i beznađa. Na čelu ovog procesa moraju biti političke, poslovne i društvene elite sa svojim liderskim ulogama u oporavku Srbije.
Autor je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA)
Dr Nebojša Savić
objavljeno: 16.02.2011.
