Izvor: Blic, 19.Jan.2010, 16:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prva godina Baraka Obame

Barak Obama, predsednik SAD, suočio se sa značajnim padom popularnosti godinu dana nakon što je inaugurisan u Beloj kući. Prema anketi koju je sprovela agencija „Galup“, on je 20. januara 2009. uživao podršku 67 odsto ispitanika, da bi prema najnovijoj anketi te agencije podrška Amerikanaca opala na 50 odsto.

To je manje od bilo kog posleratnog predsednika SAD na početku druge godine mandata, osim u slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ronalda Regana, koji je imao podršku od 49 procenata.

U isto vreme, procenat Amerikanaca koji smatraju da Obama sprovodi pogrešnu politiku porastao je sa 14 na 45 odsto. Za razliku od SAD, popularnost Obame u svetu nije značajno opala, ali ipak ne može da se meri sa „obamomanijom" iz vremena njegove predizborne kampanje prošlog leta i jeseni.

„Mislim da su, kada je izabran, svi pomislili ’oh, super, angažovali smo Obamu, on će doneti magično rešenje za sve naše probleme’. Ta očekivanja su bila pomalo nerazumna", kaže Majkl Fedor (27) iz Masačusetsa, mladić koji je glasao za Obamu i koji je učestvovao u „Galupovom" istraživanju.

Mantra o „promeni" koju je Obama ponavljao u kampanji, u odnosu na nepopularnu Bušovu administraciju, dovela je do toga da su glasači u budućem predsedniku videli sve što su želeli, kaže Tomas Kronin, stručnjak za političke nauke sa koledža Kolorado. To je, prema njegovim rečima, izgledalo kao kada uzmete polisu osiguranja, a nećete da čitate ono što je ispisano sitnim slovima.

Godina koja je pred Amerikancima izgleda da ne donosi nadu da će nastupiti bolje vreme: stopa nezaposlenosti će najverovatnije biti deset odsto ili veća, dok stvarna stopa nezaposlenosti, gde spadaju oni koji su odustali od traženja posla i oni koji rade skraćeno a žele puno radno vreme, iznosi 17 odsto. Obami ne ide u prilog ni statistika koja kaže da nijedan predsednik u skorijoj istoriji SAD nije poboljšao svoj rejting u drugoj godini mandata, obično tumornoj, koja vodi ka izborima na sredini mandata.

Kada je Obama doveo na funkcije neke ličnosti koje su odigrale značajnu ulogu u stvaranju finansijske krize i kada je javnost videla da je Volstrit izašao iz katastrofe očigledno bogatiji nego ikad, Obamine pristalice sa levice bile su zaprepašćene. Stimulativni plan za oporavak privrede, koji će za nekoliko biliona dolara povećati nacionalni dug, njegove liberalne pristalice videle su kao skretanje ulevo. Dok je govorio o reformi u zdravstvu, gubio se u protivrečnim detaljima, što je pre izazivalo sumnju nego nadu.

Pokušao je da se drži obećanja da Irak više neće biti glavna tema i okrenuo se Avganistanu, ali to ga je koštalo. U decembru je odlučio da poveća broj vojnika na 30.000 posle dužeg premišljanja, što su kritičari nazvali neodlučnošću.

Obama je obećao da će povući sve borbene snage SAD iz Iraka u roku od 16 meseci od momenta stupanja na dužnost, a taj rok ističe u avgustu ove godine. Novi šef Bele kuće želeo je i da prestane sa Bušovom politikom izolacije. Otvorio se prema Iranu, ali Iran nije odustao od svog nuklearnog programa. Malo šta je postigao i u slučaju Severne Koreje. Ukinuo je restrikcije koje su se odnosile na Amerikance koji imaju porodicu na Kubi, ali je Havana slabo uzvratila.

Bolji odnosi Srbije i SAD

Pre godinu dana, kada je Barak Obama polagao zakletvu kao 44. predsednik SAD, Srbija je njegovu inauguraciju dočekala sa pomešanim osećanjima optimizma i rezervisanosti. Nada se pokazala opravdanijom od strahovanja jer su odnosi Beograda i Vašingtona bolji nego na početku mandata američkog predsednika, i to u svim domenima izuzev po pitanju Kosova.

Prva godina Obamine vlasti podelila naciju

Posle godinu dana na funkciji predsednika SAD, Barak Obama još uvek uživa popularnost na svetskoj sceni, ali kod kuće mu je rejting sve lošiji, sa polovinom glasača koji smatratu da se zemlja nalazi na pogrešnom putu

Nastavak na Blic...

Mondo: Prva godina Baraka Obame (VIDEO)

Vesti-online.com: Obamina neispunjena obećanja