Izvor: Blic, 05.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Previsoka cena „iračke slobode“
Nakon sedam godina i sedam meseci, 115.000 ubijenih Iračana, nešto manje od 5.000 stradalih vojnika i hiljadu milijardi potrošenih dolara… Amerika je i zvanično završila svoju vojnu operaciju – „Iračka sloboda“. Sada će na teritoriji ove ruinirane države krenuti druga akcija SAD – “Nova zora” kojom će, kako je ocenio sam američki predsednik Barak Obama, “budućnost Iraka biti stavljena u ruke njegovog naroda”.
Zarad ostvarenja takve budućnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na teritoriji ove bliskoistočne države ostaće 50.000 "običnih” vojnika i još 4.700 vojnih službenika koji će biti zaduženi za čuvanje diplomatskih predstavništava u Iraku.
Istorijski sukob koji je na kolena bacio i Irak i moćne SAD počeo je 20. marta 2003. kada je SAD sa saveznicima napao Irak bez saglasnosti UN, a s izgovorom da diktatura Sadama Huseina ima oružje za masovno uništenje.
To oružje koje je navodno pretilo eliminaciji čovečanstva nikada nije pronađeno, Sadam Husein je zarobljen (a kasnije i pogubljen) a rat je tek hvatao zalet"
U narednih sedam godina tone eksploziva i bombi bačene su na teritoriju Iraka, osiromašeni uranijum i radijacija prouzrokovali su drastični porast obolevanja od raka mekih tkiva i kostiju, a procenat smrtnosti dece obolele od raka porastao je za 65 odsto u odnosu na 1997. godinu. Do temelja je sravnjen nepoznat broj škola, bolnica, zdravstvenih centara, stambenih zgrada"
Gubitke nije pretrpela samo iračka strana. U gotovo osam godina dugim sukobima poginulo je 4.416 američkih, 179 britanskih i 139 vojnika drugih država koje su podržale ovu intervenciju. U tom periodu ranjeno je 31.000 vojnika iz redova SAD.
Direktni troškovi operacije „Slobodni Irak" iznose više od hiljadu milijardu dolara na teret SAD, a ekonomista Džozef Štiglic je izneo podatak da će konačni konto SAD-a biti tri puta veći.
Amerika je pretrpela i indirektne gubitke. Stručnjaci smatraju da je zbog ove intervencije ugled SAD drastično opao, Iran je znatno ojačao, a da su arapske države postale sve nepoverljivije, a islamski ekstremizam sve moćniji i vidljiviji.
Rat u Iraku tokom godina
- 2003. Zarobljen Sadam Husein; oružje masovnog uništenja nije pronađeno; pobuna jača.
- 2004. Napadi na šiitska svetilišta pojačavaju napetost u odnosima dveju muslimanskih verskih grupacija; skandal oko zloupotreba u Abu Graibu; formirana prelazna vlada.
- 2005. Izborni rezultati u korist šiita i Kurda; suniti odbijaju da podrže ustav; rasplamsavanje nasilja.
-2006. Napad u Samari još više podstiče nasilje među pripadnicima dveju verskih grupacija; ubijen lider Al kaide Abu Musa Al-Zarkavi; 200 poginulih u bombaškom napadu u gradu Sadru; Sadam obešen.
- 2007. Predsednik Buš povećava brojnost vojnih snaga; afera s pucnjavom koju su izazvali ljudi "Blekvotera”; Britanija predaje Basru iračkim snagama.
- 2008. Sunitski blok ponovo pristupa vladi, Iračani se u Basri bore sa paravojnim snagama iz Sadra; SAD predaje Anbar; sporazum o odlasku američkih snaga do kraja 2011.
- 2009. Održani pokrajinski izbori; američke snage napuštaju gradove i sela; stotine poginulih u napadima u Bagdadu.
- 2010. politički vakuum nakon parlamentarnih izbora; američke borbene snage se povlače; 50.000 vojnika ostaje u Iraku.
Obama: Preusmeravamo resurse na Avganistan
U jednom od retkih obraćanja naciji iz Ovalnog kabineta, predsednik SAD Barak Obama pozdravio je kraj američkih borbenih operacija u Iraku, naglasivši da je njegova zemlja „platila ogromnu cenu" kako bi „budućnost Iraka stavila u ruke njegovog naroda".
Obama je u ovom govoru konstatovao da na žrtve vojske SAD gleda sa „strahopoštovanjem", ali da „najneodložniji zadatak" za Amerikance sada predstavlja „obnavljanje naše privrede".
Obama je u pomirljivom tonu govorio o svom prethodniku Džordžu V. Bušu, koji je poveo rat protiv Iraka i koga su kasnije optuživali za loše vođenje okupacije: „Poznato je da se on i ja od početka nismo slagali kada je reč o ovom ratu" ali niko ne može da sumnja u podršku predsednika Buša našim vojnicima, njegovu ljubav prema zemlji, brigu za nacionalnu bezbednost. Kao što sam već rekao, bilo je patriota koji su podržavali ovaj rat, i patriota koji su mu se protivili", zaključio je predsednik SAD.
Prema Obaminim rečima, povlačenje iz Iraka sada omogućava SAD da svoje vojne resurse preusmeri u Avganistan, gde ne odustaje od cilja da porazi Al kaidu i talibane, ali i ova misija će trajati „ograničeno vreme".
