Izvor: RTS, 08.Apr.2010, 13:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potpisan novi START

Novi sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja krupan je korak ka viziji sveta bez nuklearnog oružja i jasan iskorak od mentaliteta hladnog rata, naglasili predsednici SAD i Rusije nakon potpisivanja novog START-a, u dvorcu Hradčani u Pragu.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i američki predsednik Barak Obama potpisali su u Pragu "novi START" - sporazum o smanjenju strateškog naoružanja i ograničenju nuklearnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oružja.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Jukija Amano pozdravio je zaključenje novog START sporazuma između Rusije i SAD o smanjenju nuklearnog naoružanja.

"Smanjenje nuklearnog naoružanja predstavlja pozitivan korak ka bezbednom i miroljubivom svetu bez nuklearnog naoružanja, što može imati pozitivan uticaj na napore u oblasti zabrane širenja nuklearnog naoružanja", naglasio je Amano.

Amano je dodao da je ohrabren i američkim projektom razoružanja u kojem se naglašava potreba jačanja Međunarodne agencije za atomsku energiju, kao i opredeljenja za povećanje finansijske podrške ovoj organizaciji.

Obama i Medvedev označili su Sporazum o daljem smanjenju i ograničenju strateškog naoružanja za krupan korak ka viziji sveta bez nuklearnog oružja i jasan iskorak od mentaliteta hladnog rata.

Obama je podsetio da je taj "novi START" obećao Evropljanima baš u Pragu pre godinu dana i da je zajedno sa predsednikom Medvedevim uspeo da vrati voz rusko-američkih odnosa koji u jednom trenutku kao da je iskočio iz šina, da dogovori sporazum i otvori dalje pregovore o protivraketnoj odbrani.

"Sporazum i rešenost Rusije i SAD koje poseduju 90 odsto nuklearnog arsenala u svetu da ih smanjuju jedan je korak na dugom putu a stvoriće i arenu za snižavanje strateškog i taktičkog oružja u svetu", naveo je Obama na konferenciji za novinare posle potpisivanja sporazuma.

Obama je kao posebnu vrednost tog sporazuma naglasio i jak mehanizam uzajamnih kontrola i inspekcija.

Saveznicima u novoj Evropi koji povremeno sa zebnjom posmatraju "resetovanje" odnosa SAD i Rusije, u strahu da za SAD više nisu privilegovani kao posle pada komunizma, a da će u regionu ojačati uticaj Rusije, Barak Obama je poručio da i sporazum, a i buduća protivraketna odbrana garantuju i njihove interese kao evropskih saveznika.

Pažnja na američkoj protivraketnoj odbrani

Dmitrij Medvedev naveo da je najteže bilo formulisati upravo buduću protivraketnu odbranu, zamenu za propali projekt antiraketnog štita, koju sada SAD planira zajedno sa NATO.

"Formulacija u preambuli Sporazuma zadovoljava obe strane. Zaista nam nije svejedno kakva će biti američka protivraketna odbrana. Pratićemo kako će se dalje razvijati. Koraci koje je preduzela ova američka administracija, za razliku od prethodne, omogućili su nam da

formulaciju dogovorimo", rekao je Medvedev.

Nakon potpisivanja Sporazuma ruski predsednik ponovio je da Rusija sebi zdržava pravo da od Praškog sporazuma odstupi, ukoliko bi američka protivraketna odbrana ugrozila ruske nuklearne snage.

SAD u svojoj jednostranoj deklaraciji uz Sporazum ističe da je ona defanzivnog karaktera i da će nastaviti da je gradi.

"Predlažemo da se izgradi globalna protivraketna odbrana. Uviđamo koliko je ranjiv ovaj svet i da nuklearno oružje može da dospe u ruke terorista", rekao je Medvedev.

Primer drugima 

Oba predsednika očekuju da će njihov sporazum podstaći i druge zemlje koje poseduju nuklearno oružje da se pridruže procesu razoruzavanja, ali su ponovili da je presudno bilo to da to učine prve baš SAD i Rusija, s obzirom na to da poseduju 90 odsto svog nuklearnog oružja na planeti.

"Mislim da će sve više zemalja u svetu uviđati da bezbednost njihovih naroda treba da zavisi od privrednog rasta, sposobnosti da se pregovorima rešavaju sukobi, jakih konvencionalnih armija koje su u stanju da zaštite granice a da će nuklearno oružje gubiti značaj", rekao je Obama.

Medvedev i Obama dogovorili su se da što pre predlože parlamentima da ratifikuju taj sporazum.

"Moramo da obezbedimo sinhornizovanu ratifikaciju, kako nijedna od strana ne bi stekla utisak da je oštećena. Bila su vremena kada je jedna strana neki međunarodni sporazum ratifikovala a druga ne, odustajući sa obrazloženjem 'promenile su se okolnosti'. Rusija

neće odugovlačiti", istakao je Medvedev.  Novi sporazum, potpisan u zamku Hradčani, važiće 10 godina, ukoliko do isteka tog roka ne bude zamenjen naknadnim dokumentom.

Njegovim stupanjem na snagu prestaće da važi i Sporazum o smanjenju strateških nuklearnih potencijala od 24. maja 2002. godine.

Da bi Sporazum stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuju parlamenti obe zemlje.

Nuklearni arsenal manji za trećinu

Sporazum predviđa smanjenje nuklearnog arsenala dve zemlje za oko trećinu, znatno smanjenje broja projektila i lansera i uspostavljanje efikasnih mehanizama kontrole.

Prema novom programu Amerika i Rusija imaće po 1.550 instaliranih bojevih punjenja, do 800 lansera interkontinentalnih balističkih raketa i lansera u podmornicama.

Ovo je najobuhvatniji sporazum o kontroli naoružanja za poslednje dve decenije. Za rusku stranu posebno je važno da novi sporazum odražava interese obe zemlje.

Sporazum će pratiti i dodatne deklaracije, a Moskva je prethodno najavila da će u njoj ostaviti sebi pravo da od sporazuma odstupi ukoliko nova američka antiraketna odbrana ugrozi vitalne interese i nuklearni arsenal Rusije.

"Mi ćemo sami procenjivati kada je američki potencijal ugrozio ruske nuklearne snage", rekao je uoči samita šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Obama sa liderima centralne i istočne Evrope

Na večeru s predsednikom SAD Barakom Obamom posle rusko-američkog samita o nuklearnom razoružanju, u Prag su stigli predsednici Rumunije, Estonije, Litvanije i Letonije i premijeri Poljske, Slovačke, Slovenije, Mađarske, Bugarske i Hrvatske.

S obzirom na to da je domaćin samita, Češka je dobila privilegiju da u susretu sa Obamom predstavljaju i predsednik Vaclav Klaus i premijer Jan Fišer, koji će se još pre večere posebno sresti s liderima novih članica Evropske unije i Hrvatske.

Glavni povod za susret Obame s liderima tih zemalja srednje i istočne Evrope, prema nezvaničnim najavama, jeste njegova želja da ih uveri da "resetovanje" odnosa SAD i Rusije neće ići preko njihovih leđa.

On takođe želi da ih uveri da sporazum o ograničenju nuklearnog naoružanja, koji je danas potpisao s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, ne isključuje novu protivraketnu odbranu, zamenu za nekadašnji projekt antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, od koga

je odustao.

"Sporazum daje elastičnost u odbrani bezbednosti i ne menja ništa na privrženosti SAD zaštiti naših evropskih saveznika", naveo je Obama posle potpisivanje sporazuma.

Prema diplomatskim izvorima, tokom večere iza zatvorenih vrata, bez

prisustva medija, Obama želi da pored evropske bezbednosti, sa svojim gostima razmotri i saradnju u okviru NATO-a, pre svega u Avganistanu.

Za češku policiju upravo je ova večera bezbednosnija najkritičnija, jer je oko Hradčana, gde je samit održan, mogla da stvori veću zatvorenu zonu, dok se večera održava u rezidenciji američkog ambasadora u rezidencijalnoj četvrti Praga.

Nastavak na RTS...

Radio Slobodna Evropa: Obama i Medvedev potpisali START

Radio 021: Obama i Medvedev potpisali novi START

Kurir: Svečana atmosfera na potpisivanju sporazuma

Glas javnosti: Zajednička izjava Rusije i SAD o Kirgiziiji

Kurir: Obama uveren da će sporazum biti ratifikovan u Senatu