Izvor: Večernje novosti, 21.Dec.2014, 11:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji američki voz za Kubu

ČAK ni Kubanci od 54 godine, baš kao i njihov američki vršnjak, šef Bele kuće Barak Obama, ne pamte ovo karipsko ostrvo bez američkih sankcija. Iako Kubu od SAD deli svega 150 kilometara širok moreuz, više od pet decenija sankcija učinilo je da se susedi toliko udalje da je skorašnja Obamina odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Kubom, opterećena nevericama. Činjenica da su SAD istrajale u održavanju statusa kvo sa Kubom dugo posle okončanja Hladnog rata, čini da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i u Havani i Vašingtonu biti potrebno dosta vremena da bi uski moreuz počeo istinski da ih spaja. Dolaskom na vlast Raula Kastra, brata velikog kubanskog vođe Fidela Kastra, Kuba je pre šest godina počela lagano da menja pravac samodovoljnosti, začet revolucionarne 1959. godine. Socijalna kubanska država je obezbedila dobru zdravstvenu zaštitu, stanove i obrazovanje, ali ekonomija je to sve teže podržavala. Raul Kastro se stoga opredelio za izgradnju novog kubanskog ekonomskog modela. Za smanjenje javne potrošnje bilo mu je neophodno privlačenje „tvrde“ valute. Da bi stotine hiljada državnih poslova postepeno zamenio onim u privatnom sektoru, strane investicije, javne i privatne, bile su neophodne. Havana, koja je tvrdila da je zbog američkih sankcija izgubila više od bilion dolara, otvorila se za ponude prijateljskih zemalja, Venecuele, Kine, Brazila, Rusije koje su nudile povoljne kredite za vitalna infrastrukturna poboljšanja. Investitori Kubu smatraju atraktivnom zbog kvalifikovane radne snage, dobre infrastrukture i pozicije na karipskom tranzitnom koridoru. Glavni izazov za Havanu je da uskladi svoje dobro obrazovano, zdravo stanovništvo, sa zahtevima stranog kapitala, a pritom „ne skrene sa revolucionarnog puta“. Kubanska vlada je stvorila specijalne ekonomske zone za strane kompanije, od eksploatacije nafte do poljoprivrede. Brazilska kompanija „Odebreht“ je osvojila jedan od takvih ugovora u infrastrukturi, nedugo pošto je postala prva strana firma koja je dobila posao u prestižnoj kubanskoj industriji proizvodnje šećera. Državni sektor se na Kubi smanjio za procenat i po, privatni porastao za šest odsto. Strane investicije čine za sada osam procenata kubanske ekonomije, koja teži da poveća i skromnu stopu rasta od 2,7 odsto. Glavna nepoznanica za oprezne zapadne investitore je da li se Kuba kreće putem ruskog modela glasnosti ili kineske kapitalističke ekonomije pod striktnom kontrolom komunista. Za neke druge to nije od presudnog značaja. Peking, koji je posle Venecuele postao drugi najveći ekonomski partner Kube, ove godine je potpisao čak 29 bilateralnih sporazuma za Havanom. U poređenju sa tim, uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SAD koje je usledilo pet meseci kasnije, Kubi teško može doneti preko potrebni ekonomski rast. Obamine olakšice usmerene na dozvolu Amerikancima kubanskog porekla da na ostrvo šalju porodicama kvartalno 2.000 umesto 500 dolara, dozvola izvoza građevinskog materijala, obezbeđivanje boljeg pristupa internetu skromni su doprinos otvaranju SAD prema Kubi, koje je i dalje opterećeno glavnom preprekom sankcija. Na putu njihovog ukidanja velika smetnja ostaje Kongres SAD koji kontrolišu republikanci, još nevoljni da ukinu embargo „crvenoj“ Kubi. Trenutno prvi red američkog fronta prema ostrvu čine mladi Kubanci koji žive u SAD i, za razliku ideoloških zadrški koje prema ostrvu gaje njihovi roditelji, imaju pragmatičnu želju da započnu biznis sa zavičajem. U oblasti Majamija, gde živi najveći broj od dva miliona Kubanaca u SAD, 64 odsto podržava bolje odnose sa ostrvom. Na duži rok se očekuje da će politički i ekonomski interesi da slome prepreku na Kapitol hilu, ali ključno pitanje ostaje vreme. U situaciji kada Americi konkurentske zemlje u brzom razvoju zauzimaju pozicije na Kubi, u SAD polako sazreva svest da se u slučaju karipskog ostrva ne radi samo o američko-kubanskim, već i o odnosima SAD i ostatka sveta. KRALj ŠEĆERA AmeriČki „kralj šećera“, Alfonso Fanjul, finansijer i republikanaca i demokrata, koji se sa porodicom preselio u SAD kada su im vlasti na Kubi eksproprisale plantaže sada je, kaže, spreman za investiranje u kubansku industriju šećera. I američke naftne kompanije zagovaraju labavljenje sankcija Kubi, kako bi dobile dozvolu za eksploataciju crnog zlata u kubanskim vodama Meksičkog zaliva, posebno imajući u vidu konkurenciju koja je tu već zauzela pozicije.
Pogledaj vesti o: Barak Obama

Nastavak na Večernje novosti...