Izvor: Vesti-online.com, 09.Dec.2013, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pogrebna povorka

O mrtvima sve najlepše, ali kad ubica korača u pogrebnoj povorci ubijenog, to je već morbidna patologija. Kako sve nisu ubijali Nelsona Mandelu dok nisu dočekali da ga veličaju sada kada mu se dogodila poslednja stvar u životu.

Dejan Lukić  

Prilikom poslednje posete Južnoafričkoj Republici, Barak Obama nije štedeo retoriku - lak je na reči koliko i na okidaču - da bi Mandelu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << obasuo pohvalama: čovek je najednom postao "savest čovečanstva", inspiracija za njegovo, Obamino, nadahnuće u političkom delovanju za dobro čoveka i čovečanstva. I još mnogo toga lepog i lažnog.

Slatke reči u čast i slavu Mandele su već ustaljeni narativ Vašingtona, od kako je Kongres, posle dugih godina, odlučio (2008) da nekadašnji "subverzivac" Nelson Mandela nije više subverzivan. A bio je takav čak i kada je izašo iz tamnice (1990) posle 27 godina robijanja u zatvoru belih rasista koje - nota bene - Amerika nikada nije stavljala ni na kakvu listu za odstrel. Bio je Mandela izopštenik čak i kada je postao prvi crni predsednik, izbran na regularnim demokratskim izborima.

Ali cena abolicije bila je visoka. Amerika je uporno, decenijama hranila celi svet propagandom da je Mandelin Afrički nacionalni kongers - pokret koji je vodio borbu za obaranje belog rasizma na Jugu Afrike - "produžena ruka" kubanskog komunizma(!) koji - zaboga - preti ne samo Južnoj Africi, nego i samim SAD.

I dok je svetom raspirivana ova neukusna politička groteska, sam Mandela je bio već duboko u drugoj deceniji tamnovanja na ostrvu Robin u Južnom Atlantiku. A kada više farsa o komunističkoj opasnosti nije pila vodu usled korenito izmenjenih međunarodnih geostrateških odnosa i sama etiketa Mandele kao subverzivnog elementa na jugu Afrike smešno je pristajala uz čoveka zatočenog u samici strogog zatvora. Pa Vašington izvlači novi trik iz rukava: Mandela nije više komunista - prevaspitan. Nije više ni "subverzivan" - dozvao se pameti. Ali je zato lepo pristao uz novu američku farsu - politku pseudorata protiv terora.

Četrdest punih godina nekadašnji lider ANC, predsednik Južnoafričke Republike i nobelovac za mir bio je parija u perverznom, licemernom i arogantnom ponašanju svih administracija u Vašingtonu, od Ronalda Regana do inauguracije Obame; sve dok, konačno, crnački blok u Kongresu nije, naprosto, primorao kongresmene da ukinu ovu civilizacijsku blamažu u zemlji koja se toliko bezobrazno samoreklamira kao globalni kriterijum pravde, jednakosti i ljudskih vrednosti, ma šta to značilo.

U vreme Ronalda Regana i dugo posle, "terorista" Mandela nije mogao bez specijalne dozvole Stejt departmenta da uđe u Ameriku čak i kad je postao predsednik jedne suverene države; u vreme Margaret Tačer "subverzivni" Mandela nije mogao ni u Britaniju. Da bi sada, kada je smrt obavila svoje, na Zapadu koji ga je proganjao kao opasnu zver, počeo vatromet slave u njegovo ime i veličinu.

Zato, kad Obama i Kameron budu koračali u pogrebenoj povorci iza kovčega nekadašnjeg "teroriste" i "subverzivca", to vam zaista dođe kao kada ubica korača u povorci svoje žrtve.

Reći će se, možda, da Obama nije Ronald Regan, a da Kameron nije Margaret Tačer; reći će se da danas nije juče. Pri tome se zaboravlja da ovoga danas ne bi bilo bez jučerašnje večeri. Svedoci smo da politika Imperije nije ništa drugo nego novo jutro jučerašnje politike. Srbija, Irak, Avganistan, Libija i - evo - miniranje Ukrajine sve je to juče, danas i sutra istog hegemona koji nema ni ideologiju, ni etiku, ali ima konstantu golog interesa. Ma koliko prolivao krokodilske suze nad čovekom koji, zaista, nije zaslužio ovoliko licemerje.

Nastavak na Vesti-online.com...