Izvor: Politika, 16.Jul.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamina treća pobeda
Kongres izglasao zakon o finansijskoj reformi, najveći zahvat države u Volstrit od Velike depresije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. jula – Predsednik Barak Obama je upravo postigao het-trik, svoju treću pobedu u Kongresu, i napravio novi korak u realizaciji svojih predizbornih obećanja da će reformisati Ameriku.
Posle zakona o stimulisanju ekonomije sa 787 milijardi dolara i promene sistema zdravstvenog osiguranja, čime >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zdravstvenu zaštitu treba da dobije još 32 miliona dosada neosiguranih Amerikanaca, upravo je izglasan i zakon o finansijskoj reformi, koji po nepodeljenim ovdašnjim ocenama predstavlja najveće obuzdavanje Volstrita (sinonim za finansijsku industriju) od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka.
Zakon je juče po podne, posle jednogodišnjeg natezanja i intenzivnog lobiranja, prošao poslednju prepreku u Senatu (Predstavnički dom ga je usvojio prošlog meseca). Za „zakonodavno čudovište”, kako je ovaj zakonski predlog od 2.300 strana opisao jedan njegov protivnik, glasalo je 60 senatora od trenutno 99 (među njima i tri republikanca), što je bio neophodni minimum kako bi se opozicija onemogućila da započne parlamentarnu opstrukciju.
Zakon će postati punovažan kad ga potpiše predsednik, a kako se najavljuje, Obama će to učiniti na posebnoj ceremoniji koja će u Beloj kući biti upriličena iduće nedelje.
Za primenu svih njegovih odredaba biće, međutim, potrebno nekoliko godina. Glavni cilj zakona, kako je obrazloženo iz Obaminog tima, jeste obnova poverenja u američki finansijski sistem, koji je krajem 2008. bio na ivici kolapsa, zatim zaštita korisnika finansijskih usluga i podsticanje ekonomskog rasta.
Pošto je u zakonski tekst tokom jednogodišnjeg usaglašavanja pod pritiskom finansijskih lobija ugrađeno prilično kompromisa, on je sleva napadan da ne doseže dovoljno, a zdesna da se država angažuje previše. Ali nije sporno da sa njim prestaje era „nemešanja” u poslove Volstrita, čije su finansijske mahinacije u trci sa profitom jedan od uzročnika svetske finansijske krize.
Zakon, između ostalog, uvodi nezavisni biro za zaštitu korisnika finansijskih usluga od bankarskih zloupotreba: jednostranog menjanja kreditnih uslova i naplate dodatnih troškova koji nisu predviđeni ugovorima, ovlašćuje vladu da reorganizuje ili zatvori posrnule finansijske kuće, predviđa osnivanje posebnog tela koje će pratiti stanje u celokupnom finansijskom sistemu, reguliše „derivate” i ograničava kako banke sve smeju da novac ulagača koriste da bi ostvarivale profit.
Sve to treba da bude razrađeno u stotinama podzakonskih propisa koje će doneti deset regulatornih agencija, regulišući praktično sve, od bankomata do hedž fondova.
Jedan od glavnih rezultata treba da bude i to da „nema više spasavanja propalih banaka”, kako je u svojoj prvoj reakciji na usvajanje zakona juče naglasio Obama.
Ovo je njegov nesumnjivi politički uspeh koji mu, paradoksalno, neće podići predsednički rejting. Politička klima u Americi danas je, naime, takva da preovladava negativno raspoloženje ne samo prema vlastima nego i prema svim političkim institucijama. Ekonomska kriza je zvanično prošla, ali većina ljudi još oseća njeno dejstvo. Stopa nezaposlenosti je i dalje neuobičajeno visoka – 9,5 odsto – jer kompanije koje su na vrhuncu krize otpuštale, sada otkrivaju da oni koji su ostali mogu da većim radom obavljaju i poslove onih koji su otišli. Sa druge strane, stopa ekonomskog rasta je veoma skromna, trenutno ispod tri odsto, da bi bila zamajac za novo zapošljavanje.
Zemlja zatim i dalje troši mnogo više nego što ima: budžetski deficit će i ove godine biti izuzetno velik, oko 1,5 biliona (hiljada milijardi) dolara, a statistika za jun upravo je pokazala da je opala široka potrošnja, ovde najbolji znak da ljudi stiskaju novčanike jer nisu sigurni da će sutra biti bolje, kao što je donedavno uvek bivalo.
Uz to, sve reformski zakoni imaju „odloženo dejstvo”: potrebne su godine da se sprovedu veliki Obamini socijalni zahvati koji su po nekim najveća preraspodela bogatstva u novijoj američkog istoriji – pa većina birača još ne oseća opipljiv boljitak.
Zbog toga je Obamin rejting tek 45 odsto, dok samo 40 odsto Amerikanaca odobrava kako rešava najvažnije probleme, one ekonomske.
Presuda će stići u novembru, kada su izbori za trećinu sastava Kongresa, na kojima bi, kako se sada čini, Obamine demokrate mogle da izgube sadašnju većinu u Predstavničkom domu („veću naroda”), što bi zakomplikovalo preostale predsednikove reformske planove: donošenje novih zakona o energiji i klimatskim promenama i na novi način regulisanje starog problema, ilegalne imigracije.
Obama, međutim, ne odustaje od svojih planova – preostaje mu jedino da većinu zemljaka ubedi da je to u njihovom interesu.
----------------------------------------------
Zapušen naftni gejzir
Vašington – Posle gotovo tri meseca industrijske i ekološke drame u Meksičkom zalivu, „Britiš petroleum” je noćas prvi put uspeo da zapuši naftni gejzir koji još od 20. aprila u okeanske vode i priobalje okolnih država, od Teksasa do Floride, izliva enormne količine nafte. Inženjerski poduhvat na okeanskom dnu, na dubini od kilometar i po, u ovom momentu je samo privremeno rešenje čija se postojanost još proverava. Specijalni zatvarač sa ventilima će u jednom momentu morati da bude skinut da bi se instalirale nove cevi koje će naftu sprovoditi do tankera na površini, pre nego što se bušotina koja je 87 dana bila van kontrole sasvim zatvori.
----------------------------------------------
Kazna za „Goldman Saks” – 500 miliona
Vašington – Jedan od najvećih igrača na Volstritu, finansijsko-konsultantska kuća „Goldman Saks” nagodila se sa državom da plati 500 miliona dolara kazne i time zatvori dosije krivične prijave koju je protiv nje podnelo glavno regulatorno telo za berzansko poslovanje.
Reč je o jednoj od najvećoj kazni u istoriji američke finansijske industrije. „Goldman Saks” je bio optužen da je prevario jedne klijente kojima su uskraćene neke vitalne informacije o finansijskom „derivatu” koji su kupovale – obveznicama „prepakovanih” založnih kredita. Oni su u tom poslu izgubili nekoliko milijardi, koliko je, na drugoj strani, zaradio vlasnik jednog „hedž” (visokorizičnog) fonda, kladeći se da će ti krediti propasti.
Smatra se da je „Goldman Saks” dobro prošao (očekivalo se da će platiti bar milijardu), što bi takođe bio sitniš iz njegove kase: ta kuća je prošle godine imala profit od 13,35 milijardi dolara.
Milan Mišić
objavljeno: 17/07/2010
