Izvor: Politika, 28.Mar.2014, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamina obmana
Stručnjaci iznenađeni greškom američkog predsednika da je kosovska nezavisnost stečena na osnovu referenduma organizovanog u saradnji sa UN
Bez obzira na to da li je Barak Obama obmanut ili sam svesno obmanjuje svet, tek američki predsednik se prilično „okliznuo” kada je rekao da je Kosovo napustilo Srbiju posle referenduma organizovanog u okviru međunarodnog prava i u saradnji sa Ujedinjenim nacijama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Valjda u želji da dostojno odgovori Putinu na njegov stav o ukrajinskoj krizi, Obama je u svom govoru pre dva dana pred 2.000 slušalaca u Briselu izrekao krupne faktografske greške.
„Obama je dao zaista neverovatnu izjavu”, rekao je Tanjugu britanski stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi.
„Pojedinac bi mogao da pretpostavi da je reč o grešci koju je načinio neko iz njegovog tima za pisanje govora. Međutim, stvarno je reč o neverovatnoj omašci”, rekao je viši naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
I stručnjaci u Srbiji su iznenađeni težinom greške predsednika SAD. Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, kaže da je zapanjen takvom vrstom neznanja. „Naravno, predsednik nije dužan da to zna, ali neko ko mu je pisao govor morao je da ga na to upozori”, ističe on.
Profesor Ivo Visković, bivši ambasador u Nemačkoj, veruje da Obama zaista lično ne zna takve detalje, jer se tada nije bavio spoljnom politikom i po svoj prilici su mu materijali pripremljeni, ali ukazuje da to ne umanjuje njegovu odgovornost za ono što je rečeno. Visković misli da je ovo bilo posledica pre svega potrebe da se nađe što jači argument za kritiku Rusije.
„U tom smislu je trebalo pokazati nekakvu nazovi doslednost, to jest pokazati da se ne ponašaju različito u različitim situacijama, ili, kako to obično kažemo, po dvostrukim standardima, što je u ovom slučaju vidljivo. I to je Obamina nevolja, što mora da rešava kvadraturu kruga, treba dokazati da su principijelni, a vidljivo je da nisu i oni sami znaju da nisu principijelni u oba slučaja”, ocenjuje Visković.
I Ker-Lindzi kaže da je očigledno da je Obama pokušao da pošalje poruku da je slučaj Kosova drugačiji od Krima.
„Mislim da je Obama hteo da pošalje jasnu poruku da su dve situacije potpuno različite, čak i kada je u pitanju to kako su dva referenduma koja su dovela do nezavisnosti bila organizovana. Problem je, međutim, u tome što, u slučaju Kosova, UN nisu organizovale referendum”, objašnjava on.
Na Kosovu je zapravo organizovano nešto što je nazvano referendumom, ali davno – od 26. do 30. septembra 1991. godine, u organizaciji Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove, i ne na način da bi to izjašnjavanje bilo pravno prihvatljivo. Dušan Proroković, pisac knjige „Kosovo: politički i međuetnički odnosi”, u kojoj je na nekoliko strana obradio taj albanski referendum, ističe da ono što je održano kao referendum pre 23 godine nije bilo po međunarodnom pravu.
„Iz tog vremena postoje izveštaji OEBS-a, tadašnjeg KEBS-a, i osvrti Evropske zajednice u kojima se upozorava na nelegitimnost takvog akta. U tom slučaju nisu postojali birački spiskovi, niti je postojala regularna referendumska procedura. To je održavano po kućama, glasao je ko je hteo i kako je stigao”, objašnjava Proroković.
Glasanju na kome se, kako su organizatori objavili, 99,98 odsto, od nešto više od milion registrovanih birača, izjasnilo za otcepljenje Kosova, prethodile su promene Ustava Srbije 1990. Tok glasanja nisu pratili međunarodni posmatrači, srpske vlasti su referendum proglasile ilegalnim, ali nisu ometale njegovo održavanje, Srbi sa KiM su ga bojkotovali. Ishod glasanja i proglašenje nezavisnosti koje je tada usledilo nije priznao niko u svetu osim Albanije.
Ker-Lindzi kaže da kada bi se i prihvatila validnost glasanja na Kosovu 1991. godine, to bi ne umanjilo nego bi dalo još veću legitimnost krimskom referendumu.
„Poenta Obamine izjave je u tome da je referendum na Kosovu održan u saradnji sa UN i da iz toga proističe njegov legitimitet. Ali to nije bilo slučaj. Povrh toga, referendum 1991. dogodio se protivno želji države (Jugoslavije). To je bio ključni argument protiv održavanja referenduma na Krimu”, kaže Ker-Lindzi, dodajući da je najbolje rešenje da se prizna greška i da se sa tim završi.
Kako se Obami mogao dogoditi ovakav gaf? Proroković tvrdi da su „oni preterano samouvereni, a realnu moć ispuštaju iz ruku”.
„Da je ovo rekao Džordž Buš 2001, verovatno na to ne bi niko ni obratio pažnju. Tada je ono što je govorio američki predsednik bio postulat. Danas je sasvim, sasvim drugačije”, smatra on.
Profesor Visković ocenjuje da to svakako neće imati posledice ni po Obamu, ni po ukupno zapadno javno mnjenje. To nije stvar koja mnogo zanima evropske građane, pogotovo što je stvar iz prošlosti.
„I taj Obamin govor je bio namenjen probranim slušaocima, evropskoj eliti, društvu kakvo se retko okuplja u Evropi, to jest onima koji politiku stvaraju i koji politiku vode, a ne ljudima koji na politiku minimalno utiču”, ističe Visković.
Osim što je pogrešio u vezi sa referendumom, Obama izgleda nije upućen ni u sva zbivanja na Kosovu i Metohiji pre NATO bombardovanja.
Obama je rekao da je NATO intervenisao „tek nakon što su ljudi na Kosovu godinama sistematski zlostavljani i ubijani”, a dan ranije u Hagu je bio eksplicitniji: „Poređenje Krima sa Kosovom, gde ste imali situaciju da je vlada izvršila masakr nad hiljadama građana, jeste nešto što apsolutno nema smisla.”
Podaci kojima raspolaže kancelarija za KiM govore nešto drugo. Tako je, na primer, od 1996. do 1998. OVK preuzela odgovornost za 21 ubistvo: pet policajaca (Srbi) i 16 civila – pet Srba i 11 Albanaca, označenih kolaboratorima. Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, OVK je bila odgovorna za ubistvo 10 policajaca i 24 civila. Od 1994. godine OVK počinje sa masovnom nabavkom oružja i obukom svojih pripadnika, i to uglavnom na teritoriji Albanije. Po podacima, broj pripadnika OVK 1997. godine je od 1.000 do 2.000, da bi tokom 1998. ovaj broj porastao na 15.000, a po nekim procenama i do 20.000 pripadnika.
-----------------------------------------------------------------------------
Kancelarija za KiM osuđuje Tačijevu izjavu o genocidu
Kancelarija za Kosovo i Metohiju oštro je osudila izjavu Hašima Tačija da su srpske snage počinile genocid na Kosovu i Metohiji i zahteva da se povede računa o značaju i težini izgovorenih reči, jer se radi o neodgovornoj i pre svega neistinitoj tvrdnji, koja ne doprinosi procesu pomirenja i normalizaciji odnosa. Tači je u sredu, na sahrani posmrtnih ostataka 27 Albanaca u Suvoj Reci, izjavio da su srpske snage „počinile genocid”.
„Država Srbija, njena vlada i Kancelarija za KiM uvek su stajali na stanovištu da svako ko je činio zločin, bez obzira na naciju i veru, treba da bude kažnjen i osuđen. Upravo iz tog razloga je Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu na dugogodišnje kazne zatvora osudio četiri bivša srpska policajca za zločine u Suvoj Reci”, kaže se u saopštenju kancelarije.
-----------------------------------------------------------------------------
Rusija danas: Obamini dvostruki standardi
Moskva – Govor američkog predsednika Baraka Obame u Briselu o situaciji u Ukrajini i postupcima Rusije predstavlja primer propusta, kontradiktornosti i očiglednih dvostrukih standarda, ocenila je juče „Raša tudej” (RT), navodeći kao jedan od primera za to i Obamine stavove o akciji NATO na Kosovu.
Komentarišući Obamin govor u Briselu, ruska TV stanica navodi, kako prenosi Tanjug, da je američki predsednik, u prilog toga da se Kosovo i Krim ne mogu porediti, naveo da je „NATO intervenisao tek nakon što je stanovništvo Kosova godinama bilo sistematski maltretirano i ubijano”.
„Dobra misao. Naravno, alijansa se nije trudila da dobije mandat Saveta bezbednosti UN i bombardovala je prestonicu Srbije, usmrtivši na stotine civila, kršeći međunarodno pravo. Isto ono pravo za koje Obama optužuje Rusiju da ga krši na Krimu. Ali, to je bilo čak pre Džordža Buša mlađeg, tako da koga briga?”, piše u komentaru RT.
B. Čpajak, B. Baković
objavljeno: 28.03.2014.
