Izvor: Politika, 26.Maj.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamina „Katrina”
Politička nervoza u Vašingtonu zbog neuspeha da se zaustavi ekološki katastrofalno curenje nafte u Meksičkom zalivu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. maja – Dok „Britiš petroleum” započinje novu operaciju da zaustavi curenje nafte iz oštećene bušotine u Meksičkom zalivu, u Vašingtonu raste nervoza zbog političkih posledica ove ekološke katastrofe koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već dobija epitete najveće u američkoj istoriji.
Barak Obama i njegov tim su izloženi kritikama da su u minulih 36 dana (naftna platforma BP eksplodirala je 20. aprila) učinili isuviše malo i reagovali prekasno u suočavanju sa ovim udesom koji je pogodio deltu Misisipija, ugrozio jedan od najbogatijih ribnjaka nacije i paralisao lokalni turizam, kao i hiljade radnih mesta u naftnoj industriji.
Suočen sa sve češćim poređenjima sa „Katrinom”, uraganom koji je 2005, pogodio isto područje i čije je razorno dejstvo pre svega u Nju Orleansu pojačano neadekvatnom reakcijom tadašnje administracije predsednika Buša, Obama je najavio da će pogođeni region posetiti u petak, a danas je obelodanio i novi, oštriji režim izdavanja dozvola za „ofšor” bušenja.
Čuju se i pozivi da se operacija zaustavljanja curenja poveri vojsci, mada trezveniji glasovi upozoravaju da ni vlada ni vojska nemaju ni tehnologiju ni ekspertizu sa rešavanje ovog problema. Za to su i dalje najkompetentniji eksperti i mašinerija koja je u rukama onoga ko je ceo problem i napravio – Britiš petroleuma.
Kompanija je danas započela novi pokušaj da, ubrizgavanjem specijalnog materijala (u naftnom žargonu se zove „blato”) u oštećenu cev zaustavi isticanje vrele nafte i to potom zacementira, pošto prethodno sve isprobane metode nisu dale rezultate.
Šanse za uspeh se procenjuju na između 60 i 70 odsto. Ako se ne uspe, teško šta da može da bude preduzeto sve do avgusta, kada će biti spremna prva od nekoliko alternativnih bušotina na kojima se radi da bi se smanjio pritisak na oštećenoj.
Glavni problem je što nijedna tehnika dosad nije proverena na dubini od 1.500 metara, koliko je okean dubok na mestu udesa i gde problem mora da se reši.
U celoj operaciji u priobalju države Luizijana angažovano je 1.200 brodova i 22.000 ljudi. Udes je „Britiš petroleum”, prema najnovijim podacima, koštao oko 800 miliona dolara – 22 miliona dnevno. Od udesa BP je izgubio oko 45 miliona dolara od svoje berzanske vrednosti.
Legalno, za sanaciju bušotine i otklanjanje štete je odgovorna kompanija koja ju je izazvala, ali njena odgovornost je ipak ograničena, pošto je, kako se ovim povodom iznosi, tokom Bušove ere, kada je Bela kuća u celini (i predsednik i potpredsednik Dik Čejni) bila „veliki prijatelj nafte” – pravila za bušenje pisala upravo naftna industrija.
Zaoštravanje političke retorike prate i neprijatna otkrića da su inspektori iz državne agencije čija je nadležnost kontrola primene zakona i bezbednosnih propisa na bušotinama takođe bili veliki prijatelji industrije koju su po opisu posla trebali da nadgledaju. Upravo obelodanjeni izveštaj o tome govori o poklonima koje su dobijali, od skupih ulaznica za sportske priredbe, preko putovanja do gošćenja. Izveštaj se takođe odnosi na Bušov period, pokriva vreme od 2005. do 2008.
Naftna mrlja koja se svakodnevno širi već je pokrila površinu od oko 80.000 kvadratnih kilometara – što je nešto više od površine cele Srbije.
Cela operacija zaustavljanja curenja se inače direktno prenosi jednom kamerom postavljenom uz cev na okeanskom dnu. Snimci pokazuju da nafta koja curi postaje iz dana u dan sve tamnija.
BP u Americi ima ukupno 22.000 naftnih i gasnih izvorišta vrednih 16. milijardi dolara. O njegovim „složenim” vezama sa američkom državom svedoči i činjenica da je jedan od glavnih snabdevača gorivom Pentagona, što praktično znači i da je važan deo sistema američke bezbednosti.
M. Mišić
----------------------------------------------------------------
Iscurilo nekoliko hiljada barela iz naftovoda na Aljasci
Enkoridž – Glavni naftovod preko Aljaske, kojim dnevno prođe 667.000 barela nafte, zatvoren je juče pošto je iz njega iscurilo nekoliko hiljada barela.
Nafta se izlila na jednoj pumpnoj stanici naftovoda, dugačkog 1.300 kilometara, kojim upravlja konzorcijum od pet naftnih kompanija. Najveći vlasnik (47 odsto) je „Britiš petroleum”.
Niz incidenata, tokom probe protivpožarnog sistema na pumpnoj stanici devet naftovoda „Transaljaska”, doveo je do prekida struje, što je opet izazvalo otvaranje ventila za smanjenje pritiska u cevima i do curenja nafte iz jednog rezervoara.
U incidentu, koji se dogodio na oko 160 kilometara južno od Ferbanksa, niko nije povređen, a 40 radnika je evakuisano. Tanjug
[objavljeno: 27.05.2010.]
