Izvor: Politika, 22.Mar.2010, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamin drugi ulazak u istoriju
Izglasavanje reforme zdravstvenog osiguranja velika je politička pobeda američkog predsednika koja mu vraća poljuljani autoritet
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. marta – Barak Obama je prošle noći po drugi put ušao u američku istoriju kao prvi predsednik koji je uspeo da promeni sistem zdravstvenog osiguranja, što minulih decenija nije uspevalo nijednom njegovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prethodniku. Prethodni put to je 1994. pokušao Bil Klinton.
U teškom danu na Kapitol Hilu, pod svodom Kongresa, posle gotovo desetosatne debate i političkih ubeđivanja skeptika u sopstvenim redovima, u finalnom, trećem glasanju, obavljenom pola sata pred ponoć, predlog oko 2.000 strana obimnog zakona usvojen je sa rezultatom 219:212 – sa tri glasa više od neophodnog minimuma od 216.
Protiv su glasali svi republikanci kojima se za ovu priliku pridružilo i 34 demokrata.
Usvojena reforma, koja će na snagu stupiti kad novi zakon potpiše predsednik, donosi najveći zahvat u preraspodeli socijalne pravde u Americi, time što prvi put uvodi (gotovo) univerzalno zdravstveno osiguranje. Zdravstvenu zaštitu će dobiti još 32 (od ukupno 47) miliona danas neosiguranih Amerikanaca. Tokom desetogodišnjeg sprovođenja reforme koja će koštati oko 900 milijardi dolara, procenat onih sa zdravstvenom polisom porašće sa sadašnjih 85 na 95 odsto stanovnika.
Obama nije samo politički pobedio republikance, nego i „specijalne interese”, moćni lobi industrije zdravstvenog osiguranja čiji je godišnji promet 2,5 biliona (hiljada milijardi) dolara (jedna šestina BNP-a), i koja je u nastojanjima da zakon minira i javnosti ga učini nepopularnim u proteklih godinu dana utrošila nekoliko stotina miliona dolara.
„Ovo nije radikalna reforma, ali je velike reforma”, poručio je noćas u obraćanju naciji iz Bele kuće posle glasanja Obama. „Ovo pokazuje kako izgleda promena”.
Noćašnje finale jednogodišnjeg političkog natezanja ne donosi, međutim, i kraj polemika o opravdanosti i svrsishodnosti reforme: ona će biti povod za debate u predstojećoj kampanji za izbore u novembru na kojima se bira jedna trećina članova Kongresa. Republikanci već najavljuju da će, ako tom prilikom na Kapitol Hilu obezbede većinu (sada su manjina i u Predstavničkom domu i u Senatu), reformu poništiti, osporavati njenu ustavnost ili je blokirati na nivou saveznih država u kojima su na vlasti.
Oni zakon nazivaju „fiskalnim Frankenštajnom”, korakom „koji slabi SAD”, „najuvredljivijim socijalnim inžinjeringom u istoriji Amerike” i „produžetkom neuspelog sovjetskog eksperimenta”.
Za pobedničku stranu to je, međutim, „novi dan za Ameriku”.
Svojim neprobojnim zidom odbijanja – dosad se nije dešavalo da jedna tako važna mera bude usvojena sa apsolutnom podeljenošću dva politička tabora – republikanci su ojačali svoj imidž „partije koja kaže ne”. Ovakav stav bi im doneo velike poene da kojim slučajem zakon nije prošao, ali ovu opkladu nisu dobili, pa ostaje da se vidi kako će, kad ideološki oreol koji su stvorili iznad zakona izbledi, reagovati birači koji će hladnije glave moći da sagledaju šta su dobili i šta se menja u njihovim životima. U svakom slučaju, političko dejstvo ovog zahvata biće poznato tek najesen, kad se saopšte rezultati novembarskih izbora.
Obama je ovim povratio svoj poljuljani autoritet, pokazao značajnu dozu političke čvrstine i liderstva. Ispunjenje jednog predizbornog obećanja došlo je međutim na račun drugog: Obama nije uspeo da se nametne kao politički pomiritelj, lider „srednjeg puta” između američkih političkih konzervativaca i liberala. Ne može se reći da to nije pokušavao, ali pošto druga strana nije prihvatila pruženu ruku, na kraju nije imao izbora nego da se prikloni svojima.
Milan Mišić
[objavljeno: 22/03/2010]
Pogledaj vesti o: Vašington
