Izvor: Blic, 22.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamin beg od politike na ostrvo
Barak Obama, američki predsednik, rešio je da uzme sedmodnevni odmor od državničkih obaveza i sutra sa porodicom odlazi na Martaz vinjard (u prevodu Martin vinograd), ostrvce udaljeno 11 kilometara od poluostrva Kejp kod u Masačusetsu.
Obamini kritičari navode da reforma zdravstvenog sistema u SAD posrće, privreda još uvek kleca, a da je nasilje u Iraku i Avganistanu sve intenzivnije. Oni smatraju da predsednik ne bi trebalo uopšte da ide na letovanje kada se imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u vidu privredni problemi zemlje i žestina protivljenja zdravstvenoj reformi koja će koštati 1.000 milijardi dolara. Zameraju mu i što je odabrao da ode baš na to ostrvo, koje se smatra utočištem bogatih i slavnih.
„Oči američkog naroda su uprte u vas, gospodine predsedniče. On će slediti vaš primer. Zašto ih ne odvedete na mesta kojima najviše treba vaša pomoć umesto na ostrvo u Novoj Engleskoj, koje je već finansijski stabilno i prosperitetno", obraća se Obami Robert Gatmen, direktor Centra za politiku i odnose sa inostranstvom Univerziteta Džons Hopkins.
Bela kuća je naglasila da predsednik plaća odmor iz vlastitog džepa. Boravak Obame sa suprugom Mišel i ćerkama Malijom i Sašom na farmi „Blu heron" (Plava čaplja), koja se prostire na 11 hektara i koju je iznajmio za period od 23. do 30 avgusta, koštaće najmanje 25.000 dolara.
Među vlasnicima trgovačkih i ugostiteljskih objekata na ostrvu uoči dolaska Obame traje nezvanično nadmetanje o tome će smisliti najoriginalniji suvenir. Najtraženije su majice s Obaminim likom i logom koji je smislio lokalni umetnik. Mušterije se grabe za njih, a domaćini su planirali da izbace na tržište još dve majice pre Obaminog dolaska.
Kerol Makmanus, vlasnica kafića „Espreso lav" u glavnoj ulici gradića Edgartauna na ostrvu Martaz vinjard, mušterijama nudi da svrate na kafu, pročitaju novine i pojedu „Obama mafin", kolač od banana, kokosa, lešnika i malina.
„Tropski sastojci su upotrebljeni zbog predsednikovog havajskog porekla", kaže Makmanusova.
Nedaleko od tog kafića nalazi se meksički retsoran „Šarkiz kantina", gde su se pojavila dva nova specijaliteta – takosi „Barak-o-tako" i margarita koktel „Obama-rita". U pivnici „Ofšor ejl" u Ouk Blafsu, majstor za pivo Fil Mekendrjuz i vlasnik Nil Etkins planiraju ponudiće mušterijama novo pivo inspirisano Obaminom posetom. Oni kažu da je „Pivo za šefa" pravo američko svetlo pivo, napravljeno od čisto američkih sastojaka.
U prodavnici za pse „Gud dog guds", vlasnica Keri Skot jedva čeka da udovolji još jednom gostu iz Bele kuće – Bou, portugalskom vodenom psu, kućnom ljubimcu prve porodice. Ona planira paradu Bou u čast i prodaje majice s likom šteneta. Ona takođe sastavlja vodič po ostrvu za pse i želi da pokloni Bou prvi primerak.
Lokacija filma „Ajkula"
Edgartaun je prepun kuća od belih panel-ploča, gde su nekada živeli pomorski kapetani, otmenih restorana i butika. U njemu je 1975. sniman film „Ajkula", a u junu 2005, povodom 30.godišnjice izlaska filma, organizovan je istoimeni festival.
Ostrvo vikinga i američkih predsednika
Martaz vinjard ima oko 259 kvadratnih kilometara, na njemu tokom godine živi 20.000 stanovnika, ali se leti njihov broj penje na 100.000, uz svakodnevno posetu oko 25.000 turista.
Ouk Blafs, jedan od gradića na ostrvu, karakterističan je po tome što tu generacijama odmaraju bogati Afroamerikanci.
Slavne ličnosti poput muzičara Pola Makartnija i glumca Teda Densona imaju kuću na ostrvu. Tu je sahranjen komičar Džon Beluši, a ostrvo je u tajnosti posećivala i princeza Dajana.
Na ostrvo su boravila najmanje šestorica američkih predsednika za vreme svojih mandata, među njima je bio Bil Klinton, a pre njega i Džon Kenedi. Njegov sin Džon Kenedi junior poginuo je zajedno sa suprugom i njenom sestrom kada im se srušio avion na letu za Martaz vinjard 1999. godine. Senator Edvard Kenedi je kolima sleteo s mosta na ostrvu 1969. i tom prilikom poginula je njegova saputnica Meri Džo Kopečni.
Legenda kaže da su prvi Evropljani na ovom ostrvu bili vikinzi koji su tu doplovili oko 1000. godine naše ere, a prvo naselje Evropljana je podignuto 1642. u Edgartaunu.
