Izvor: RTS, 10.Dec.2009, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obami uručena Nobelova nagrada
U poređenju sa nekim velikanima istorije, dobitnicima Nobelove nagrade, kao što su Albert Švajcer i Martin Luter King, moja dostignuća su mala, rekao američki predsednik Barak Obama na uručiavanju nagrade u Oslu.
Predsedniku Sjedinjenih Američki Država Baraku Obami je u Oslu uručena Nobelova nagrada za mir za 2009. godinu.
Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro kritikovao je američkog predsednika Baraka Obamu zbog toga što je prihvatio Nobelovu nagradu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za mir, dok istovremeno intenzivira rat u Avganistanu slanjem vojnog pojačanja od 30.000 vojnika u tu zemlju.
"Zašto je Obama prihvatio Nobelovu nagradu za mir, iako je već odlučio da vodi rat u Avganistanu do kraja? Nije bio primoran na tako ciničan čin", napisao je Kastro u kolumni na veb sajtu kubanske vlade.
"Američki predsednik ne pominje stotine hiljada ljudi, uključujući decu i nevine starije ljude, koji su poginuli u Iraku i Avganistanu", dodao je on, iznoseći mišljenje da je aktuelna politika Vašingtona ista kao politika administracije Obaminog prethodnika Džordža V. Buša.
Kastro je samo pre dva meseca, kada je Nobelov komitet objavio odluku da dodeli jedno od najprestižnijih priznanja Obami, to ocenio kao "pozitivnu meru".
"Prihvatam ovu počast sa dubokom zahvalnošću i velikom poniznošću", rekao je Obama na svečanosti i naglasio da nagrada govori o tome da ljudi nisu zatočenici sudbine i da "naša dela imaju uticaja i mogu da skrenu istoriju u pravcu pravde".
Obama je u govoru ponovio ono što je rekao pre ceremonije: da uviđa da su u poređenju sa nekim velikanima istorije, dobitnicima te nagrade, kao što su Albert Švajcer i Martin Luter King, njegova "dostignuća mala".
Obama je takođe ponovio da ima mnogo ljudi zaslužnijih od njega da dobiju tu počast. Ali, rekao je, možda je nakontoverznija stvar oko dodele ove nagrade baš njemu to što je on vrhovni komandant zemlje koja vodi dva rata.
Kao odgovor na to Obama je rekao da se nekad mora ratovati protiv zla u svetu i da bi se osigurala bezbednost SAD, ali je izrazio žaljenje zbog gubitka ljudskih života.
"Moramo da počnemo da priznajemo tešku istinu da nećemo iskoreniti silovite sukobe tokom našeg života. Biće trenutaka kada će zemlje, delujući samostalno ili zajedno, smatrati da je upotreba sile ne samo potrebna, nego i moralno opravdana", rekao je Obama.
Obama: Sila je nekad neophodna
Američki predsednik je rekao da, iako veoma ceni miran otpor, kao šef države koji se obavezao da štiti i brani, ne može da se rukovodi samo time, niti da skrštenih ruku prati pretnje američkom narodu.
"Jer nemojte se zavaravati: zlo postoji u svetu. Pokret nenasilja ne bi mogao da zaustavi Hitlerovu vojsku. Pregovori ne mogu da ubede vođe Al Kaide da odlože oružje. Reći da je sila nekad neophodna nije poziv na cinizam - to je priznavanje istorije, nesavršenosti čoveka i granice razuma", rekao je američki predsednik.
Obama je međutim naglasio da sve zemlje moraju da se pridržavaju međunarodnih standarda o primeni sile. Američki predsednik je naglasio da se stabilan mir može postići ako
svet postavi nekoliko uslova.
Međunarodna zajednica, rekao je, mora da uvede sankcije protiv zemalja kao što su Iran ili Severna Koreja koje se suprotstavljaju međunarodnim zahtevima da prekinu nuklearne programe, ili zemljama kao što su Sudan, Kongo ili Mjanmar koje ugrožavaju sopstvene
građane.
"Oni režimi koji krše pravila, moraju da odgovaraju", rekao je Obama.
Agencija Frans pres podseća da će Obama primiti nagradu samo devet dana pošto je odlučio da pošalje dodatnih 30.000 vojnika u Avganistan.
Sa Obamom je u Oslo doputovala i prva dama Mišel Obama, a kako je najavljeno, predsednički par će provesti noć u norveškoj prestonici pre nego što se vrati u SAD.
U toku dana Obama bi trebalo da se sastane s norveškim premijerom Jensom Stoltenbergom.
Direktor Nobelovog centra za mir Bente Eriksen rekao je uoči dolaska da je Obama predsednik u doba rata, ali da želi da se oba rata u Iraku i Avganistanu okončaju.
"To je bilo važno za Nobelov komitet koji mu je dodelio nagradu", objasnio je Eriksen.
U znak protesta zbog politike američkog predsednika prema Avganistanu, brojne organizacije najavile su za danas demonstracije ispred hotela u kojem će odsesti Obama.
Oslo pod "opsadom"
Uoči dolaska američkog predsednika Baraka Obame, laureata Nobelove nagrade za mir, u Oslu su uvedene do sada najopsežnije mere bezbednosti.
Cena banketa u Stokholmu i Oslu ove godine iznosi po 17 i po miliona dolara.
U norveškoj prestonici, Oslu, okićenom pred Božić, postavljene su policijske barijere, zavareni šahtovi a u pripravnosti su i antiraketne baterije, radari, helikopteri i borbeni avioni.
Iz Švedske i Danske pozajmljena su čak specijalna policijska vozila i psi obučeni za pronalaženje bombi, a za mere sigurnosti izvdojena su 23 miliona dolara.
Snore Haugan, portparol norveške policije otkrio je da je bezbednosna operacija u Oslu je najveća koju je ikada preduzela norveška policija, a učestvuje više od 2 hiljade policajaca.
Iako će svečanosti proteći glamurozno uz tradicionalne bankete, Nobelova fondacija najavljuje da će već od naredne godine zbog svetske ekonomske krize najverovatnije smanjiti novčani iznos za dobitnike, koji ove godine iznosi 10 miliona švedskih kruna, odnosno milion i po dolara.
U Stokholmu će biti dodeljene nagrade za književnost, ekonomiju, medicinu, fiziku i hemiju.
