Izvor: Politika, 13.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obami pada rejting
Šest od deset birača ne veruje da će američki predsednik donositi prave odluke za zemlju
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. jula – Amerikanci sve više gube poverenje u svoje ključne institucije, predsednika i Kongres. Izvršna vlast pri tom ima nešto veći ugled od zakonodavne, ali je rejting obe na nizbrdici.
Najnovije istraživanje koje su sproveli „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašington post” i TV mreža Ej-Bi-Si pokazalo je da šest od 10 birača ne veruje da će predsednik donositi prave odluke za zemlju, a velika većina ne odobrava kako Barak Obama rešava probleme u oblasti koja ih najviše pogađa – u ekonomiji.
Ovi nalazi nisu dobro znamenje za vladajući tabor uoči izbora za jednu trećinu mesta u Kongresu idućeg novembra, na kojima bi demokrate da zadrže većinu u oba doma, a republikanci da taj odnos snaga promene u svoju korist, kako bi dobili moćan instrument da predsednika kontrolišu i blokiraju njegove zakonodavne inicijative. Krajnji cilj je, naravno, da 2012. povrate Belu kuću.
Trenutno raspoloženje ide im u prilog: 56 odsto birača izjavljuje kako želi da Kongres kontrolišu republikanci, upravo zbog ravnoteže vlasti.
Glavna briga je stanje ekonomije. Gotovo svi Amerikanci smatraju da je njeno stanje loše, uprkos zvaničnoj statistici po kojoj je kriza završena i brojkama koje govore da bi zemlja trebalo da je ponovo na stazi postojanog rasta.
Način na koji Obama i njegova vlada rešavaju ekonomske probleme odobrava samo 43 odsto anketiranih, dok 54 odsto prema tome ima izrazito negativan stav, uz samo tri odsto neodlučnih. Ovo je dosad najlošija ocena Obaminog predsednikovanja.
Glavni razlog zašto većina ovde ne oseća boljitak, jeste visoka stopa nezaposlenosti, koja tvrdoglavo opstaje na oko 10 odsto (trenutno 9,5). Samo 27 odsto ljudi vidi neko ekonomsko poboljšanje, kao rezultat vladinih mera, među kojima je glavna blizu 800 milijardi dolara utrošenih za stimulativne mere i projekte oporavka.
U Americi je inače već duže vreme primetno „antivašingtonsko” raspoloženje, neka vrsta konzervativne kontrarevolucije, čiji je najradikalniji izraz „Pokret čajanke” („Tea Party”) čiji aktivisti Obamu, zbog njegovih reformskih mera i „velike vlade”, doživljavaju kao „socijalistu”.
Obama je u Belu kuću u januaru 2009. ušao sa rejtingom od 68 odsto, najvećim od Džona Kenedija. Već posle sto dana, on je pao na 56 odsto, a na kraju prve godine mandata na 53.
U istorijskom kontekstu, to nije ništa neobično: Bil Klinton se u drugoj godini mandata nosio sa 43 odsto onih koji su odobravali njegovo upravljanje zemljom, Ronald Regan sa 42, a Džimi Karter sa 40.
Jedan od Obaminih problema, što je i objašnjenje za pad popularnosti, jeste i okolnost da će praktični rezultati njegovih glavnih reformskih mera – u zdravstvenom osiguranju, u regulisanju Volstrita i energiji – ljudi početi da osećaju tek pred kraj njegovog prvog mandata, a neke i posle toga.
Naravno, i najnovije brojke o rejtingu podstiču nagađanja da li će on uspeti da se izbori za drugi mandat. O tome nema konsenzusa, mada hladnije analize pokazuju da su mu šanse da ostane u Beloj kući i posle 2012. veće nego da se iz nje tada iseli. Čak i da u novembru demokrate izgube kongresnu većinu, politička aritmetika pokazuje da će u tom slučaju Obama imati adut da republikance okrivljuje za stanje u zemlji.
Sem toga, u ovom momentu se čini da nijedan republikanac koji ima izgleda da 2012. bude predsednički kandidat – Sara Pejlin, Njut Gingrič, Mit Romni – ne bi mogao da pobedi Obamu. Onaj koji bi to eventualno mogao – zasad nema izgleda da bude nominovan.
M. Mišić
objavljeno: 14.07.2010.
.jpg)
