Izvor: Politika, 18.Okt.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obame ponovo agituju zajedno
Dve nedelje uoči kongresnih izbora, predsednički par nastoji da obnovi entuzijazam svoje baze iz 2008. godine
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. oktobra – Barak i Mišel Obama ponovo su zajedno u izbornoj kampanji, nastojeći da malodušnoj izbornoj bazi Demokratske partije, dve nedelje uoči izbora za Kongres (ceo Predstavnički dom i trećinu Senata), obnove onaj entuzijazam koji su uspešno probudili u predsedničkoj kampanji 2008, mada su oboje svesni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se u međuvremenu dosta toga promenilo. „Budimo pošteni, ovo su drugačiji izbori”, reči su samog predsednika koje je izgovorio juče na mitingu sa oko 35.000 učesnika u državi Ohajo.
Pomoć prve dame je ipak dobrodošla, s obzirom na to da je ona jedna od najpopularnijih ličnosti iz redova demokrata, koje opravdano strahuju da bi 2. novembra mogli da izgube većinu koju su pre dve godine osvojili u 435-članom Predstavničkom domu, a možda i dominaciju u Senatu, u kojem svaka od 50 federalnih država ima po dva predstavnika.
Prognoze izbornog ishoda su, međutim, veoma oprezne: premda se čini da je, kao i pre dve godine, većina za promenu (ovoga puta u korist konzervativne republikanske opozicije), računa se da bi mnogi birači u poslednji čas mogli da se predomisle i prihvate ono što im poručuje upravo bračni par Obama: da bi najveća greška koju bi mogli da učine bio „povratak na politiku koja nam je donela sve ove nevolje”.
Po tradiciji, partija na vlasti je obično bivala gubitnik na kongresnim izborima na polovini predsedničkog mandata (svake dve godine glasa se za ceo sastav Predstavničkog doma, trećinu senatora i jedan broj guvernera federalnih država). Protiv Obame je međutim i nepovoljna ekonomska situacija, a kad je ekonomiji loše, loše prolaze i najsposobniji predsednici. Iz prostog razloga što su se u Beloj kući „zatekli kad je muzika prestala”.
Muzika je doduše prestala znatno pre nego što je Obama formalno preuzeo kormilo nacije od svog prethodnika Džordža Buša, ali problem je u tome što, iako je akutna faza krize prošla, nema znakova oporavka u ključnoj oblasti, zapošljavanju. Amerika je u poslednje tri godine ostala bez više od sedam miliona radnih mesta i to još nije nadoknadila: stopa nezaposlenosti tvrdoglavo opstaje na oko 10 odsto (trenutno 9,6), što unosi veliku dozu nesigurnosti, pa i egzistencijalnog straha, kod onog sloja koji je ključan u svakom izbornom okršaju, kod američke srednje klase.
Dok republikanci smatraju da će klatno biračkog raspoloženja ovoga puta da pređe na njihovu stranu, demokrate se bore sa još jednim otežavajućim faktorom, ovoga puta u sopstvenim redovima: unutrašnjim nejedinstvom. Partija koja se smatra liberalnim krilom američke politike u svom taboru ima i konzervativno krilo, čiji se predstavnici u ovoj kampanji distanciraju i od sopstvenih lidera.
Neki su tako diskretno stavili do znanja da im nije potrebna pomoć Obame, jer bi, veruju, mogla više da im šteti nego koristi. Veoma glasno, međutim, govore protiv drugog lidera demokrata, predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi. To su oni demokratski kongresmeni koji u Predstavničkom domu nisu dali svoj glas za Obamine reformske zakone (o zdravstvenoj reformi, regulisanju Volstrita...), a danas birače u svojim takođe konzervativnim izbornim jedinicama nastoje da pridobiju iznošenjem brojeva koliko puta su glasali protiv spikerke – i većine sopstvene partije.
To može izgledati čudno, ali u američkom sistemu ne postoje poslaničke „blanko ostavke”: svaki kongresmen je izabran pre svega zbog sopstvenih političkih uverenja i programa, a pripadnost partiji je samo širi politički ram u kojem stoji njihova slika. Razume se, nijedan od njih nema ništa protiv para koje za kampanju dobija iz partijske centrale, uprkos tome što što odgovara svojim biračima, a manje partijskom vrhu.
Što se Obame tiče, on sasvim sigurno računa da će od novembra imati manje prijatelja u Kongresu i, sudeći prema signalima iz Bele kuće, uveliko osmišljava strategiju za drugu polovinu prvog mandata, koji je uglavnom priprema terena za osvajanje drugog.
Ti signali su promena nekih ključnih ličnosti u neposrednom okruženju: iz predsednikovog tima su tako otišli šef kabineta Ram Emanuel i savetnik za nacionalnu bezbednost general Džejms Džons, a najavljeno je i skoro povlačenje sekretara za odbranu Roberta Gejtsa.
U svakom slučaju, sigurno je jedino da će ekonomija biti u prvom planu, pri čemu Obama donekle menja pristup, poručujući (u velikom tekstu koji je o njegovom „obrazovanju” u nedelju objavio magazin „Njujork tajms”) da je „uspeh na sredokraći između politike i njene primene” i napomenu da se „ne smeju zanemariti ni pi-ar, marketing i javno mnjenje”.
Obama inače smatra da je generalno dosad bio na dobrom kursu, ali i da je „prepoznao neke taktičke lekcije”. Tvrdi da je realizovao oko 70 odsto onoga što je obećao u kampanji, poručujući da, dok je on predsednik, ima šansi da se ostvari i preostalih 30 odsto.
Ima međutim, kako konstatuje pomenuti tekst u dodatku „Njujork tajmsa”, u vidu i staru političku maksimu po kojoj se „kampanja vodi u poeziji, a vlada se u prozi”.
Milan Mišić
objavljeno: 19.10.2010.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Predsednički izbori
