Izvor: Politika, 20.Jan.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama znao za tajnu misiju u Severnoj Koreji
Nakon što su eksperti iskazali sumnju u izjavu predsednika SAD da iza hakerskog napada na „Soni” stoji Pjongjang, obelodanjeni su špijunski podaci koji govore u prilog njegovom istupu
Slučaj navodnog hakerskog napada Severne Koreje na kompaniju „Soni” u novembru prošle godine, zbog čega se američkoj naciji obratio i predsednik Barak Obama, dobija nove obrise koji dodatno potpiruju ionako rasplamsalu debatu. U najnovijoj postavci Nacionalna bezbednosna agencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (NSA) zapravo je prva izvršila sajber-diverziju na severnokorejski informacioni sistem, a tako dobijeni podaci dali su pokriće američkim zvaničnicima da u slučaju „Sonija” upre prstom u Pjongjang.
Priča, prema navodima „Njujork tajmsa”, seže u 2010. kada su američki programeri uspeli da posredno, preko Kine i Malezije, u severnokorejsku mrežu ubace viruse za praćenje aktivnosti lokalnih hakera. Svojevrsni hakerski odred, koji navodno broji oko 6.000 članova, pod direktnom je kontrolom glavne obaveštajne službe u Pjongjangu.
Obamin istup u zaštitu „Sonija”, koji je na mnogim adresama ocenjen kao preteran (SAD nikada nisu tako otvoreno optužile neku stranu zemlju za sajber-napad), po najnovijoj verziji događaja utemeljen je na špijunskim podacima NSA. Kada se ima u vidu da su vodeći američki eksperti za informatičku bezbednost pokazali ozbiljnu sumnjičavost u verodostojnost tvrdnje da je napad izvršila Severna Koreja, za Obamino istupanje bila je potrebna nešto ozbiljnija argumentacija.
Potezanje špijunskih podataka kao krunskog dokaza da je predsednik znao šta govori nije međutim ubedilo celokupnu američku javnost. Samo u reakcijama na tekst „Njujork tajmsa” koji donosi ovo otkriće, čitaoci iskazuju nevericu da je zbog interesa jedne privatne kompanije poput „Sonija” administracija odlučila da razotkrije tajnu misiju unutar Severne Koreje. „Dakle, u redu je da SAD hakuju Severnu Koreju, a nije ako Severna Koreja hakuje SAD. Zašto?”, pita se čitalac uglednog lista.
A sve je počelo zbog, po oceni kritičara, lošeg filma „Intervju” u produkciji „Sonija”, čija je noseća tema pokušaj ubistva severnokorejskog lidera Kim Džong Una. Sprečavanje njegovog objavljivanja navodno je nagnalo severnokorejske hakere da napadnu „Soni”, na šta je oštro reagovao Obama. Američki predsednik je zapretio da će Severna Koreja zbog ovog incidenta možda biti vraćena na listu zemalja koje pomažu terorizam, sa koje je posle dve decenije skinuta 2008. godine. Pjongjang je negirao optužbe i predložio zajedničku istragu sa američkom administracijom kako bi to i dokazao.
Učinjeno je, međutim, upravo suprotno. Slučaj filma „Intervju” u američkim medijima prikazan je kao primer napada na slobodu govora, ali pored sumnjivog kvaliteta pojedini eksperti mu zameraju da je u suštini samo očigledan primer uprošćene propagande o Severnoj Koreji. Potpuno je ignorisan istorijski kontekst na Korejskom poluostrvu, kao i američka uloga u Korejskom ratu, a zeleno svetlo za scenu ubistva Kim Džong Una dao je Stejt department.
Ublažavanju smetnji na vezi između Vašingtona i Pjongjanga neće doprineti nova afera koja posredno potresa njihove odnose. Ispostavilo se da je nekadašnji zatočenik u severnokoresjkom radnom logoru Šin Dong Hjuk (32), koji danas u Americi uživa status disidentske zvezde, svoju tešku priču odveć začinio izmišljenim detaljima. Zaštitno lice brojnih kampanja protiv humanitarne krize u Severnoj Koreji i junak bestselera „Bekstvo iz Logora 14” nije govorio potpunu istinu svojim novim domaćinima.
Od ostalih severnokorejskih prebega odvajao ga je podatak da je sa porodicom najveći deo života proveo u zastrašujućem Logoru 14, iz kojeg navodno niko ne izlazi živ. Takva priča imala je samo jednu manjkavost – nije bila istinita. Isto se ispostavilo i za njegove iskaze da je bio prinuđen da posmatra egzekuciju svoje majke i brata, kao i da je podvrgavan mučenju u ranom adolescentskom periodu.
Njegova svedočenja bila su jedna od okosnica kampanje Ujedinjenih nacija čiji je cilj bilo poboljšanje ljudskih prava u Severnoj Koreji. Medijska eksponiranost i slava koju mu je taj angažman doneo naposletku se okrenula protiv njega.
U odgovoru na narasli pritisak međunarodne zajednice Pjongjang je objavio kratki film „Laž i istina” u kojem se pojavljuje i otac Šin Dong Hjuka, ali mesto radnje nije kako je tvrdio zloglasni Logor 14 nego nešto humaniji Logor 18.
Iako argument o nijansama između tretmana zatočenika u različitim logorima ne umanjuju brutalnost sa kojom se severnokorejske vlasti odnose prema njima, netačan podatak na kojem je zasnivao priču doveo je do sumnje u verodostojnost celog iskaza omiljenog disidenta.
Hjuman rajts voč ocenjuje da nova saznanja o Šin Dong Hjuku ne mogu da naškode višegodišnjoj istrazi UN o ljudskim pravima u Severnoj Koreji budući da ona počiva na svedočenju najmanje još 80 svedoka.
Dragan Vukotić
objavljeno: 20.01.2015.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Nova godina
