Izvor: Blic, 14.Sep.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama želi da spreči novi ekonomski kolaps
Barak Obama, predsednik SAD, danas će u Njujorku održati govor u kome će podsetiti na neslavnu godišnjicu početka najgore globalne finansijske krize nakon Drugog svetskog rata i predočiti planove za usvajanje novih mera za regulisanje rada kreditnih organizacija. Svetska kriza je započela kolapsom banke "Liman braders", do tada četvrte po veličini u SAD, koja je 15. septembra prošle godine zatražila sudsku zaštitu od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poverilaca.
Lari Samers, Obamin glavni ekonomski savetnik, ocenio je da će mere za koje se američka administracija opredelila, u nastojanju da predupredi buduće krize, pomoći da finansijske strukture u potpunosti odgovore na savremene izazove. Robert Gibs, portparol Bele kuće, novinarima je rekao da će Obama u svom govoru najveću pažnju posvetiti merama koje je neophodno usvojiti da bi se izbegao još jedan ekonomski kolaps.
"Govor će biti usmeren na seriju narednih koraka u reformi finansijskih pravila čija primena bi trebalo da onemogući izbijanje haosa koji smo videli u našoj ekonomiji", rekao je Gibs. Radio "Glas Amerike", u osvrtu na godišnjicu svetske krize, navodi da je bankrot "Liman braders" potresao bankare, zvaničnike i investitore i doveo do jednog od najvećih padova berzanskih indeksa u američkoj istoriji. Slomu "Liman bradersa" prethodio je kolaps "Fani Mej" i "Fredi Mek", dve američke paradržavne hipotekarne kompanije. Nastupila je globalna kriza poverenja, pa su banke u SAD i svetu od tada počele sve manje da pozajmljuju, investitori su naglo i u ogromnim sumama povlačili novac sa tržišta, a ekonomska aktivnost je znatno usporena.
Britanski javni servis Bi-Bi-Si, u analizi povodom godišnjice od sloma jedna od najvećih finansijskih institucija na Volstritu, navodi da je na globalnom nivou tokom minulih 12 meseci potrošeno, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), oko deset hiljada milijardi dolara za oživljavanje posustalih ekonomija. SAD i Velika Britanija su potrošile najviše novca svojih poreskih obveznika da bi onemogućile finansijski kolaps još masovnijih razmera. Programi pomoći za oporavak finansijskih organizacija i drugih kompanija u SAD dostižu, prema podacima Bi-Bi-Sija, oko 25 odsto godišnje vrednosti američkog BDP-a, što znači da je za te namene izdvojeno više od 3.500 milijardi dolara. Velika Bratnija je za spasavanje vlastitog finansijskog sistema i ugrožene ekonomije izdvojila čak 94 odsto svog BDP-a.
Grinspen: Moguća nova kriza
Alan Grinspen, bivši predsednik Uprave federalnih rezervi SAD, ne isključuje mogućnost izbijanja nove finansijske krize. Njega mnoge kolege optužuju da je direktno doprineo izbijanju sadašnje krize spuštanjem referentne kamate u prvoj polovini ove decenije na "nedopustivno nizak nivo".
