Izvor: B92, Beta, Tanjug, 14.Jan.2010, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama želi da banke vrate novac
Vašingon -- Obama je predložio uvođenje "naknade za odgovornost za finansijsku krizu", kako bi naterao velike banke da poreskim obveznicima vrate oko 117 milijardi dolara.
Tim novcem im je država pomogla da se spasu od kolapsa tokom globalne finansijske krize. "Odlučan sam da vratim svaki cent koji se duguje američkim građanima", naglasio je američki predsednik, Barak Obama, u saopštenju koje je objavila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bela kuća.
On je dodao da je njegova odlučnost da postigne taj cilj samo pojačana izveštajima o ogromnim profitima i sramotnim bonusima koji se dele upravo u onim firmama koje duguju svoje postojanje američkom narodu, koji se još nije oporavio i koji se i dalje suočava sa ozbiljnim teškoćama zbog recesije.
Predsednik ovim potezom želi da se distancira od "Volstrita" u trenutku kada se u javnosti sve glasnije čuju protesti zbog ogromih bonusa koji se dele u bankama, u vreme kada u SAD vlada dvocifrena stopa nezaposlenosti.
Merom koju je predložio Obama trebalo bi da bude nadoknađen deo od oko 700 milijardi dolara koji su iz budžeta isplaćeni kao pomoć bankama u okviru programa TARP, čiji je inicijator bio Obamin prethodnik, Džordž Buš.
Zahvaljujući profitu koji je počeo da pristiže kada su se tržišta akcija oporavila, tokom prošle godine, neke od banaka su uspele da vrate vladi novac. One neće biti pošteđene plaćanja, kao ni firme koje nisu dobile sredstva iz TARP-a, ali su se okoristile o stabilnost koju je on doneo američkoj privredi.
Analitičari kažu da će nova naknada opteretiti finansijski sektor, ali će udar umanjiti činjenica da će sredstva biti sakupljana u narednih 10 godina.
Detalji programa se još ne znaju, a biće obelodanjeni početkom februara, kada Obama bude predložio budžet za fiskalnu 2011. godinu.
Obamina administracija očekuje da će prikupiti 90 milijardi dolara za 10 godina i time pokriti sve troškove TARP-a, iako se oni procenjuju na 117 milijardi.
Kongresna istražna komisija je zadužena da ispita uzroke globalne finansijske krize i pred njom svedoče direktori najvećih američkih banaka.
Oni su juče, prvog dana saslušanja, branili praksu deljenja ogromnih bonusa bankarskim rukovodiocima, ali su priznali da su neophodne izvesne promene u regulisanju bankarskog tržišta.
Na Kapitol hilu su juče izvršni direktori "Goldman Saksa", Lojd Blankfajn, i "Džej-pi Morgan Čejsa" Džejmi Dajmon, morali da odgovaraju na neprijatna pitanja članova istražne komisije.
Predsednik komisije, Fil Angelides, rekao im je da će saslušanja trajati čitave godine i da će biti saslušane stotine bankarskih službenika i funkcionera.
"Ljudi su ljuti i imaju pravo", rekao je on komentarišući pitanje ogromnih bankarskih profita i bonusa.
Blankfajn je u svom svedočenju rekao da je njegova firma imala i te kakve koristi od državne pomoći tokom finansijske krize, ali i upozorio da bi sistem trebalo promeniti, tako da privatni, a ne državni kapital bude korišćen kako bi se stabilizovale firme u problemima.
Dajmon je, pak, rekao da razume zabrinutost poreskih obveznika zbog korišćenja njihovog novca za spasavanje banaka, ali je pokušao da brani politiku plata i bonusa u "Džej-pi Morganu", okarakterisavši ih kao "odgovarajuće".
.jpg)
