Izvor: Politika, 25.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama za pravedniju SAD
Američki predsednik u obraćanju naciji odbacio optužbe konzervativaca da promoviše „klasni rat”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Tradicionalno zvanično obraćanje naciji na početku nove godine, predsednik Barak Obama je, govoreći pred oba doma Kongresa, sudijama Vrhovnog suda, članovima vlade i specijalnim zvanicama, iskoristio i da započne svoju kampanju za drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mandat i povuče crtu između sebe i mogućeg republikanskog izazivača.
Njegova beseda, retorički, kao i dosad, efektno izneta, gotovo jednodušno je ocenjena kao populistička. Bila je takođe i optimističnija nego pređašnje, sa glavnom porukom da „Amerika postaje sve jača” i da je nacija danas u znatno boljem stanju nego što je bila kad je on pre tri godine preuzeo izvršnu vlast.
Glavna poruka je bila u skladu sa ideologijom njegove Demokratske partije: da se vladina ovlašćenja iskoriste za ublažavanje rastućih ekonomskih nejednakosti koje su naročito prošle godine, zahvaljujući, između ostalog, i pokretu „Okupiraj Volstrit”, postale važna politička tema i glavna linija podela između dve partije na američkoj političkoj sceni.
Ponovo je odbacio optužbe konzervativaca da promoviše „klasni rat”, tvrdeći da samo želi da svi imaju jednake šanse. Situaciju je opisao kao izbor između stanja u kojem „sve manji broj ljudi prolazi zaista dobro dok rastući broj Amerikanaca jedva sastavlja kraj sa krajem – i situacije u kojoj „svako dobija fer šansu”.
Prema oceni liberalnog „Njujork tajmsa”, bio je to govor „osmišljen da pokaže predsednika još zainteresovanog da vlada i lidera koji interese američke srednje klase stavlja u vrh svoje agende”.
Često je prekidan aplauzima i ovacijama, ali u TV prenosu se videlo da na nogama aplaudiraju samo njegovi, dok su republikanci to činili iz kurtoazije, sedeći.
Redak momenat zajedničkih ovacija bio je kada je Obama, na putu ka govornici, prišao kongresmenki Gabrijeli Gifords iz Arizone, koja je pre tačno godinu dana čudesno preživela atentat, iako joj je metak prošao kroz deo mozga, zagrlio je i u tom položaju ostao desetak sekundi. Gifordsova je najavila svoju ostavku, da bi se posvetila rehabilitaciji.
Jedna od centralnih tema govora bio je i poreski sistem, za koji Obama već dugo tvrdi da nepravedno favorizuje bogate. Slučajnom podudarnošću, imao je vruć primer za to: dan pre besede njegov mogući izazivač na predsedničkim izborima Mit Romni, obelodanio je svoju poresku prijavu koja pokazuje da je na prihod od 20 miliona dolara prošle godine platio porez od samo 15 odsto – po dvostruko manjoj stopi nego što se oporezuju plate većine Amerikanaca.
Obama se ponovo založio za uvođenje „Bafetovog pravila” – nazvanog po Vorenu Bafetu, danas najbogatijem Amerikancu – po kojem bi oni koji zarađuju više od milion dolara godišnje državi davali najmanje 30 odsto od toga, dok bi prihodi manji od 250.000 godišnje (po porodici), bili izuzeti od povećanja dažbina.
Da bi ovo poentirao, Obama je na galeriji, kao gošću prve dame, imao sekretaricu Vorena Bafeta, stariju gospođu, za koju njen šef tvrdi da na svoju platu porez plaća po većoj stopi nego on na svoje milijarde.
Među gošćama je bila i Loren Pauel Džobs, udovica Stiva Džobsa, prošlog oktobra preminulog suosnivača i glavnog direktora „Epla”, jedne od najvećih i najprofitabilnijih američkih kompanija. Nju su kamere zumirale kad je Obama govorio o podsticajima koje će država ponuditi korporacijama koje proizvodnju izmeštenu u Kinu i drugde vrate u Ameriku. „Epl” je međutim pogrešan primer, sudeći prema nedavnom istraživanju „Njujork tajmsa” koje je pokazalo da na domaćem terenu ni teoretski nije moguće postići efikasnost i produktivnost koja je dostignuta u Kini.
Obama je malo govorio o spoljnoj politici, koja mu je jača strana, pomenuvši samo operaciju likvidacije Osame bin Ladena, kao primer da je sve moguće kada se radi timski. To je bila samo jedna od packi republikancima, čija opstrukcija u Kongresu blokira mnoge njegove inicijative.
Kao primer uspešne industrijske politike, naveo je vaskrs domaće automobilske industrije, koja je pre tri godine od kolapsa spasena finansijskim injekcijama njegove vlade. Pozvao je i na veću samodovoljnost u energiji, pohvalivši se da je za njegovog mandata Amerika postala „Saudijska Arabija prirodnog gasa”. Sve u svemu, tokom jednosatne besede, poreze je pomenuo 34 puta, a zapošljavanje 32 puta, nagoveštavajući šta će biti glavne teme izborne kampanje.
Obamin trenutni rejting je solidnih 48 odsto, daleko manji od 65 koliko je imao u prvim nedeljama posle inauguracije, ali i bolji od najnižeg, 40 odsto, iz jeseni 2010.
Njegov glavni predizborni problem je nezaposlenost od 8,5 odsto – na spiskovima biroa za zapošljavanje je 13,1 milion Amerikanaca – i to je prepreka koju dosad nije uspeo da preskoči nijedan predsednik moderne ere koji traži drugi mandat.
Republikanci su, takođe po tradiciji, odmah replicirali sa druge govornice Kongresa. U njihovo ime to je ovoga puta učinio guverner Indijane Mič Denijals, poručujući da „mi nikad nećemo prihvatiti da smo nacija onih koji imaju i onih koji nemaju, uvek ćemo biti nacija onih koji imaju i onih koji će imati”. Predsedniku je zamerio i na stalnim nastojanjima „da nas podeli”.
----------------------------------------------
Prepad komandosa na pirate u Somaliji
Vašington – Američki komandosi izvršili su u utorak helikopterski prepad na jednu bazu pirata u Somaliji, oslobodivši u toj akciji dvoje taoca, jednu američku državljanku i jednog Danca. Devet pirata je ubijeno, a nepoznati broj zarobljen. Operaciju je, kako je saopšteno iz Bele kuće, kao vrhovni komandant, odobrio predsednik Obama. Time je razrešena zagonetna Obamina napomena ministru odbrane Leonu Paneti, kome je pre obraćanja naciji dobacio „Dobro obavljen posao”. Obama ovo međutim nije pomenuo u svom govoru.
Milan Mišić
objavljeno: 26.01.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
