Izvor: Politika, 31.Maj.2014, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama u ratu sa štetnim gasovim
Nove mere smatraju se istorijskim jer Amerika nije potpisala ni Protokol iz Kjota, dok mnogi uticajni republikanci smatraju da je globalno zagrevanje izmišljotina
Predsednik SAD Barak Obama spremio je najambiciozniji plan za borbu protiv klimatskih promena u istoriji Amerike, sa namerom da smanji emisiju štetnih gasova iz elektrana za 25 odsto.
Šef Bele kuće će u ponedeljak otkriti detalje nove regulative >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja bi trebalo da za četvrtinu umanji emisiju ugljen-dioksida iz američkih elektrana, najvećeg zagađivača životne sredine u SAD. Kako piše „Njujork tajms” pozivajući se na izvore bliske predsedniku, država će ovim merama propisati gornju granicu gasova puštenih u vazduh i odrediti specijalnu vrstu nameta ili poreza za korišćenje prljavih tehnologija elektrana na ugalj. Za većinu starih elektrana ovo je siguran kraj a na njihovo mesto dolaze one moderne koje koriste prečišćivače i energiju sunca i vetra.
Pojedini mediji ocenjuju ovu Obaminu odluku kao „istorijsku” jer Amerika, iako ekonomski najrazvijenija zemlja sveta, nije pristupila Protokolu iz Kjota koji je probao da umanji efekte staklene bašte. U SAD je veoma jak lobi krupnog biznisa koji se opire kvotama emisije štetnih gasova, dok veliki broj istaknutih republikanaca tvrdi da je globalno zagrevanje izmišljeno.
Iako će se Obama povodom ovoga obratiti javnosti tek u ponedeljak, njegov plan je već stekao protivnike. Privredna komora, najveći lobi za promociju interesa kapitala, saopštava da će Obamine mere koštati ekonomiju 51 milijardu dolara godišnje. Električna energija će biti skuplja, a posao će izgubiti 224.000 zaposlenih, tvrdi ova grupa.
Međutim, Agencija za zaštitu životne sredine, koja je sa Belom kućom radila na pomenutoj regulativi, ističe da Amerika više ne sme da ignoriše klimatske promene jer je najskuplji – ceh zagrevanja. Ameriku često pogađaju uragani i druge klimatske neprilike pa agencija podseća da je 2012. „druga najskuplja godina u istoriji SAD zbog prirodnih katastrofa”.
Obama će morati da upotrebi sve svoje političke veštine da bi pridobio podršku za ove mere. Republikanci će sigurno probati da ih prikažu kao prečicu za gašenje radnih mesta, što je veliki rizik za Obamine demokrate na novembarskim izborima za Kongres. Ipak, predsednik je ranije obećao da će SAD smanjiti emisiju štetnih gasova za 17 odsto do 2020. godine u odnosu na 2005. Uvođenje novih pravila igre bila bi jedna od zaostavština njegove vladavine, ali i prilika za Ameriku da o globalnom zagrevanju govori na globalnom nivou. Zaštita životne sredine jedna je od tema do kojih je Obami veoma stalo, ali on nije mogao da ostatku planete, a pre svega velikim zagađivačima poput Indije i Kine, govori o klimatskim promena kada prva Amerika nije potpisala sporazum iz Kjota. U tom smislu treba shvatiti i njegove reči iz nedavnog govora o budućim pravcima američke spoljne politike:
„Američki uticaj je uvek jači kada vodimo (svet) dajući primer. Ne možemo da se izuzmemo iz pravila koja važe za sve druge.”
Obamini planovi dolaze nedugo posle objavljivanja zvaničnog vojnog izveštaja koji ubrzane klimatske promene izazvane zagađenjem tretira kao ogroman rizik za američku nacionalnu bezbednost. Prema ovom istraživanju, globalno zagrevanje glavni je krivac za suše na Bliskom istoku i u Africi, zbog čega nije teško zamisliti tamošnje skorašnje sukobe oko vode i hrane. Može se računati i na novi talas izbeglica, na primer iseljenika iz Indije, Bangladeša i Vijetnama koji su morali da napuste domove usled porasta nivoa mora. Američka vojska upozorava da Vašington treba da vodi računa o ovim trendovima jer će oni možda zahtevati angažovanje američkih trupa.
Pentagon je u jednom izveštaju potvrdio neposrednu vezu između terorizma i efekta globalnog zagrevanja (porasta nivoa mora i ekstremnih temperatura) jer oni pogoršavaju „siromaštvo, zagađenje, političku nestabilnost i socijalne tenzije – uslove koji mogu da omoguće terorizam i druge vidove nasilja”. Kreatori američke bezbednosne i spoljne politike smatraju da je upravo gubitak useva, prouzrokovan sušom i proširenjem Sahare, doveo do uspona džihadista u Maliju 2012, posle čega je jedna grana Al Kaide preuzela kontrolu nad severom ove afričke zemlje.
J. Stevanović
objavljeno: 31.05.2014.
