Izvor: Politika, 29.Jun.2013, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama spušta loptu
Slučaj „29-godišnjeg hakera” nije vredan kvarenja odnosa sa Kinom i Rusijom
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pošto su iscrpena pravna sredstva, a rezultate ne daju ni ona diplomatska, u Vašingtonu je po svoj prilici zaključeno da Edvard Snouden nije vredan kvarenja odnosa sa Kinom i Rusijom, pa su zato vidljiva nastojanja da se u ovoj aferi „spusti lopta”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Učinio je to lično predsednik Barak Obama, izjavivši u četvrtak u Senegalu, stanici njegove afričke turneje, da „neće podizati avione da bi uhvatio 29-godišnjeg hakera”, kao da nema potrebe da se o tome „pogađa” sa liderima u Pekingu i Moskvi.
Snouden je prošle nedelje napunio 30 godina, a posle velike drame koju je donelo njegovo obelodanjivanje supertajnog programa kojim Nacionalna bezbednosna agencija špijunira američke građane i ceo svet, njegov slučaj je u nekoj vrsti ćorsokaka. Američki zahtevi da joj bude izručen su ignorisani, a uprkos početnim obećanjima, njegov azil u nekoj o latinoameričkih zemalja je na dugom štapu.
On je navodno još u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma „Šeremetjevo”, ali njegovo prisustvo tamo nije zabeležila nijedna kamera mnogobrojnih ekipa svetskih medijskih kuća.
Posle neslane šale priređene jednom broju novinara, kojima je „ruski izvor” javio da će Snouden u prošli ponedeljak biti na letu za Havanu, u koji se potom ukrcalo desetak reportera, dok je sedište navodno rezervisano za američkog begunca ostalo prazno, nešto slično se dogodilo i u četvrtak, kada je nešto manji broj predstavnika „sedme sile” ponovo uzalud 15 sati putovao do kubanske prestonice.
Iako je rečeno da Snouden, koji formalno nije stupio na teritoriju Rusije, u tranzitu može da ostane „koliko god hoće”, Vladimir Putin nije ostavio mesta sumnji da je za ovakvog gosta „tri dana dosta”. „Što pre odabere krajnju destinaciju, to bolje i za nas i za njega”, rekao je u četvrtak ruski predsednik.
Iako je nesumnjivo reč o prkosu Americi i nekoj vrsti igre koja podseća na hladnoratovska vremena, očigledno je da Moskva vodi delikatnu igru, ne pružajući Vašingtonu argumente da bude optužena za direktnu nekooperativnost, iako je baš o tome reč.
Obama nije bez razloga nastojao da umanji značaj Snoudena, jer će u dogledno vreme Rusija nesporno biti potrebnija Americi nego obrnuto. Zbog njenog komplikovanog povlačenja i transporta opreme iz Avganistana preko ruske teritorije, zbog pronalaženja rešenja za smirivanje situacije u Siriji, zbog održavanja režima međunarodnih sankcija prema Iranu...
Kina, gde se begunac od američke pravde prvo sklonio, dobro je odigrala svoju igru. Od Snoudena je izvučen dokaz da NSA naveliko špijunira i komunikacije kineskih operatera mobilne telefonije, što već eksploatiše u propagandnom ratu, a možda i još nešto što čuva za neke druge prilike.
Iz Ekvadora, koji je treći akter ovog diplomatskog trilera, stiglo je pak objašnjenje da Snoudenov zahtev za politički azil, koji je u njegovo ime podnet u njihovoj ambasadi u Londonu (gde je u egzilu već drugu godinu šef „Vikiliksa” Džulijen Asanž), „tehnički ne može da bude razmatran, jer je uslov za to da bude u nekoj od naših ambasada”.
Iz ekvadorske prestonice Kita je opovrgnuto i da Snouden ima njihove putne dokumente, pošto mu je još pre sedam dana poništen američki pasoš. Predsednik Rafael Koreja, jedan od istaknutih levičarskih populista Južne Amerike, rado bi doduše išao uz dlaku „imperijalističkoj Americi”, ali to nije tako jednostavno kao što se na prvi pogled čini.
U SAD naime odlazi 43 odsto ukupnog ekvadorskog izvoza (9,6 milijardi dolara u 2011) od kog zavise desetine hiljada radnih mesta. SAD svakako mogu bez ekvadorskog cveća, špargle, brokolija i tune – ali može li Ekvador bez američkih kupaca?
Iz Kita je saopšteno da se Ekvador jednostrano povlači iz bilateralnog trgovinskog aranžmana, „da ne bi bio ucenjivan”, ali pošto je reč o trgovinskoj privilegiji koja se dodeljuje odlukom Kongresa, taj potez nema praktičnu vrednost. Produženje povlašćenog trgovinskog statusa ustanovljenog još 1991, na dnevnom redu bi ponovo trebalo da bude krajem jula.
Oglasio se i venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, naslednik Uga Čavesa, izjavom da bi i njegova vlada razmotrila zahtev za egzil, ako ga dobije.
Snouden je dakle ušao u igru sa mnogo velikih aktera i previše krupnih interesa da bi bio siguran da će po njega ona da se završi onako kako se nadao.
Milan Mišić
objavljeno: 29.06.2013.
