Izvor: Politika, 24.Dec.2013, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama škrt na pomilovanjima
Za pet godina mandata sadašnji predsednik se pokazao kao najmanje milostiv u novijoj istoriji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pre nego što je otišao na 17-dnevni odmor na rodne Havaje, predsednik Barak Obama obavio je jednu od redovnih predsedničkih dužnosti uoči božićnog praznika: pomilovao je osam zatvorenika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dok su njegovim ukazom trinaestorici koji su kazne već odslužili, izbrisani dosijei, tako da više neće nositi žig bivših robijaša koji im uskraćuje neka građanska prava.
Ono što je prvo palo u oči posle objavljivanja te vesti bio je nesklad između predsedničkih pomilovanja u SAD i Rusiji, gde je Putin pokazao milost ne samo prema Mihailu Hodorkovskom nego i prema još 20.000 osuđenika, među kojima su i članice pank grupe „Pusi rajot” i grupa aktivista ekološke organizacije „Grinpis”.
Ovdašnji mediji su konstatovali da je Obama apsolutno škrt u pokazivanju predsedničkog milosrđa: za pet godina mandata pomilovao je, prema podacima Američke unije za građanska prava, samo 39 ljudi, najmanje od svih predsednika u novijoj istoriji.
Kada je to konstatovano, iz Bele kuće je stigao komentar sa pozivom na strpljenje: Obama će predsednik biti još tri godine.
Najveći publicitet ovoga puta dobilo je oslobađanje iz zatvora, posle 20 odležanih godina, Klirensa Arona, koji je kao 23-godišnji student osuđen na tri doživotne robije samo zato što je povezao aktere u jednom slučaju kupoprodaje takozvanog krek kokaina (onog u formi kristala, koji se puši i koji izaziva najveću zavisnost), a da pritom nije bio ni narkoman niti diler.
Svih trinaestoro, čiji su dosijei izbrisani, već su odležali po najmanje 15 godina i svi su osuđeni kao prestupnicipočetnici, i to upravo zbog posedovanja ili dilovanja ovog „sirotinjskog” kokaina, za koji su kazne drastično veće nego kad je reč o onom „gospodskom”, belom.
U vreme kad su uhapšeni i kad im je suđeno, minimalna kazna za posedovanje pet grama „kreka” bila je pet godina – ista kao i za posedovanje pola kilograma „belog”.
Ova razlika je doživljavana kao rasna: korisnici „kreka” su uglavnom Afroamerikanci (a manjoj meri i Latinosi), dakle niži slojevi društva, dok je kokain u prahu popularna droga elite, filmskih i estradnih zvezda i poslenika Volstrita.
Ovaj disparitet je ublažen novim zakonom koji je u Kongresu usvojen 2010, kada je petogodišnji zatvor postao obavezan za posedovanje jedne unce (28 grama) „kreka”, dok je mera za kokainski prah ostala ista: pet godina za 500 grama. Taj zakon nije, međutim, imao klauzulu retroaktivnog dejstva.
Bela kuća je akt predsedničkog pomilovanja obrazložila i potrebom da se smanji prenatrpanost u federalnim zatvorima, što je u medijima cinično upoređeno sa pražnjenjem jezera uz pomoć čaše.„Čak i ako bi predsednik ovoliko pomilovanja delio svake nedelje, van rešetaka bi se na kraju njegovog drugog mandata našla samo petina jednog procenta zatvorenika u federalnim zatvorima”, rečenica je iz komentara agencije „Blumberg”.
Oštra kaznena politika za posedovanje i dilovanje narkotika glavni je razlog što je Amerika svetski rekorder po broju robijaša: prema statistici Biroa pravde, u zatvorima ili na uslovnoj slobodi poslednjeg dana prošle godine bilo je ukupno 6.037.000 ljudi, jedan na svakih 35 odraslih stanovnika SAD, ili 2,9 odsto punoletne populacije.
U federalnim zatvorima je 219.000 ljudi, koji državu godišnje koštaju 6,3 milijardi dolara, ili oko 26.000 dolara po glavi. Posle pooštravanja kaznene politike, pre svega za krivična dela posedovanja i prometa narkotika 1980, broj federalnih robijaša je porastao za 700 odsto.
Zatvori su zaista prenatrpani: u federalnom kaznenom sistemu broj kažnjenika je u proseku za 39 odsto veći od nominalnih kapaciteta, a u zatvorima visoke i srednje sigurnosti, taj broj je 51, odnosno 55 odsto.
U zatvorima na nivou 50 saveznih država, gde kazne odležava dva miliona ljudi, prenatrpanost je takođe jedan od glavnih problema, što je dovelo i do procvata novog biznisa: privatnih zatvora, što mediji opisuju i kao „zatvorski kapitalizam”.
Otuda razočaranost Obamom: očekivalo se, s obzirom na njegov imidž liberala, da će biti milostiviji.
Milan Mišić
objavljeno: 24.12.2013.
