Izvor: Politika, 30.Maj.2014, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama se ne odriče „američke izuzetnosti”
Šef Bele kuće kaže da se SAD neće angažovati na svakom mestu u svetu gde iskrsne problem, ali da Amerika i dalje mora da „predvodi svet”
Amerika koja nije sasvim izolovana od ostatka sveta i koja ne vodi nekoliko ratova istovremeno trebalo bi da bude novi kurs američke spoljne politike koji je u govoru pred diplomcima „Vest Pointa” najavio predsednik Barak Obama.
Obamina doktrina podrazumeva da SAD i dalje „predvode svet”, ali da ne moraju nužno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se vojno angažuju u svakom sukobu u svetu. Ovako sročen govor čini se kao kompromis kojim je šef Bele kuće želeo da uzvrati udarac kritičarima koji ga napadaju sa suprotnih pozicija: prvi smatraju da američka spoljna politika postaje pasivna, dok drugi veruju suprotno – da je i dalje vojno „pregrejana”.
„Prošli smo kroz dug period ratova”, kazao je Obama, dodavši da neke od njihovih najskupljih grešaka dolaze ne od njihovog uzdržavanja već od spremnosti da ulete u vojne avanture. Većina američkih medija u ovome vidi kraj hegemonije i militantizma iz ere Džordža Buša, koji je započeo ratove u Iraku i Avganistanu i koji je, kao vrhovni komandant najveće vojne sile na svetu, bio oličenje izreke: „Kada imate čekić, ceo svet vam izgleda kao ekser.” Nasuprot tome, Obama je u svom govoru istakao da američka vojna akcija ne može biti jedina ili primarna komponenta njihovog vođstva: „Ne znači da je svaki problem ekser samo zato što imamo najbolji čekić.”
Međutim, treba primetiti da je samo dan ranije Obama najavio da skoro 10.000 američkih vojnika ostaje u Avganistanu, iako je ranije najavio da će do kraja ove godine odande povući sve trupe. Američki vojnici će biti u Avganistanu i kada se bude završio drugi mandat ovog predsednika, iako je on još u prvoj kampanji na izborima 2008. obećao da će okončati oba Bušova rata (američke trupe su se povukle iz Iraka 2011).
Zbog nade da će naglavačke preokrenuti Bušov intervencionizam, kao i zbog predizbornih pacifističkih obećanja, Obama je odmah po useljenju u Belu kuću dobio i Nobelovu nagradu za mir. Preuranjeno priznanje nije opravdavao jer je njegova administracija odobrila napad na Libiju i mnoštvo udara iz bespilotnih letelica (dronova) koje Obama, protivno međunarodnom pravu, redovno šalje u obračun sa islamskim militantima.
Po ko zna koji put Obama je ponovio još jedno svoje predizborno obećanje – da treba staviti tačku na Gvantanamo. Treba li podsetiti da je ozloglašeni zatvor u američkoj vojnoj bazi na Kubi i dalje otvoren? Predsednik uporno ponavlja da Gvantanamo treba zatvoriti, dok se osumnjičeni za terorizam tamo uporno drže bez optužnice i van američkog ili međunarodnog pravnog sistema.
„Njujork tajms” ocenjuje da na osnovu govora iz „Vest pointa” uopšte nije jasno kako će izgledati spoljna politika Vašingtona do kraja Obamine vlasti. Predsednik je poručio da će kriterijum za američko vojno angažovanje u svetu ubuduće biti viši: Vašington će morati da se posveti diplomatiji i drugim sredstvima spoljne politike poput ekonomskih sankcija.
Time je Obama odgovorio na optužbe koje mu stižu iz republikanskog tabora – da je njegov odgovor na krize u Siriji i Ukrajini bio „mlak”, što u prevodu znači da ga optužuju što je odustao od napada na Siriju i odbacio intervenciju u Ukrajini.
Stručnjak za međunarodne odnose Robert Kejgan je zbog toga predsedniku poručio da „supersile ne odlaze u penziju”. Amerika je od hladnog rata do 11. septembra vojno intervenisala u Panami, Kuvajtu, Somaliji, Bosni, SR Jugoslaviji i na Haitiju, da bi onda usledili napadi na Avganistan i Irak i akcija u Libiji. Američki konzervativni „jastrebovi” strahuju bi Obama sasvim mogao da se odrekne ovakvih akcija i uloge „svetskog policajca”.
Međutim, Obama u svom novom govoru nije isključio mogućnost budućih američkih intervencija. Njih je unapred opravdavao omiljenim krilaticama njegova dva prethodnika, Klintonovom „nezaobilaznom nacijom” i Bušovom „američkom izuzetnošću”.
Ne zna se samo koga je trebalo da ove reči više umire. Da li republikanske „jastrebove”, koji i danas tvrde da je rat protiv terora bio dobar i neophodan i da država stalno mora da uvećava svoju moć i u pustinjama hiljadama kilometara daleko od SAD brani svoje interese? Ili možda pre pojedine Obamine demokrate i liberale poput ambasadorke SAD u UN Samante Pauer, koja smatra da je američka dužnost i obaveza da deli pravdu po svetu od Sirije, preko Libije i Ruande do Bosne.
------------------------------------------------------------------------------
Novo „oružje” protiv terorista
Obama je najavio da će SAD osnovati fond za borbu protiv terorizma vredan pet milijardi dolara. Novac koji je dosad trošen na rat u Avganistanu preusmeriće se na borbu protiv militanata na Bliskom istoku, u Africi i istočnoj Aziji, kazao je šef Bele kuće. Pomenuta svota bi trebalo da se iskoristi za obuku snaga u Jemenu, multinacionalnih trupa u Somaliji, evropskih saveznika i novih vlasti u Libiji i francuskih snaga u Maliju. Cilj ovog fonda je da se unapredi borba protiv terorista, ali bez angažovanja američkih vojnika.
J. Stevanović
objavljeno: 30.05.2014.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
