Izvor: RTS, 23.Mar.2010, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama potpisao istorijski zakon
Predsednik SAD Barak Obama potpisao reformu zdravstvene zaštite. Posle godinu dana debate, najznačajniji dokument u oblasti socijalnog zakonodavstva postaje zakon, poručio šef Bele kuće.
Američki predsednik Barak Obama potpisao je istorijski zakon o reformi zdravstvene zaštite, koji je u nedelju potvrđen u Predstavničkom domu Kongresa, što se smatra najvećim uspehom predsednika i njegove administracije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u drugoj godini mandata.
Ceremoniji potpisivanja u Istočnoj sobi Bele kuće, pored brojnih senatora koji su učestvovali u izradi zakona, prisustvovala je i Viki Kenedi, udovica senatora iz Masačusetsa, Edvarada Kenedija, koji je poznat kao jedan od najvećih boraca za usvajanje istorijskog zakona.
Pored Obame u Beloj kući bio je i Patrik Kenedi, sin senatora Kenedija koji je predsedniku poklonio kopiju predloga reforme zdravstvenog sistema iz 1970. godine.
Zakon je u Senatu izglasan krajem decembra, vredan je 871 milijardu dolara u narednih 10 godina, a u Predstavničkom domu je usvojen tesnom većinom od 219 prema 212 glasova.
"Danas, posle gotovo jednog veka pokušaja i godinu dana debate, pošto su izbrojani glasovi, reforma zdravstvene zaštite postaje zakon u SAD", rekao je Obama.
Predsednik SAD podsetio je da su se za zakon borile generaciije Amerikanaca, ali da će za primenu nekih njegovih odredaba biti potrebno još najmanje četiri godine.
Uskoro i efekti reforme
"To je zato što ih primenjujemo odgovorno i ispravno", rekao je Obama, ali je istakao da će se efekti reforme osetiti veoma brzo.
Novim zakonom će se od svih Amerikanaca prvi put zahtevati da se osiguraju, a poslodavci će morati radniku da ponude osiguranje koje može da plati.
Privatnim osiguravajućim kompanijama biće nametnuta mnoga pravila, uključujući zabranu prakse uskraćivanja osiguranje ljudima koji već imaju neku bolest, ali i propis da deca mogu da ostanu na polisi svojih roditelja do svoje 26 godine.
Ta reforma, kojom bi se zdravstvenim osiguranjem prvi put pokrilo još 32 miliona ljudi, predstavlja najznačajniju ekspanziju federalnih garancija zdravstenog osiguranja za više od četiri decenije i najznačajniji dokument iz oblasti socijalnog zakonodavstva u SAD još od tridesetih godina prošlog veka.
Budžetska kancelarija Kongresa objavila je u četvrtak da će reforma zdravstvene zaštite koštati 940 milijardi dolara u narednoj deceniji, zbog čega je Predstavnički dom usvojio još jedan tekst - paketu sa izmenama da bi se uskladila razlika od oko 70 milijardi dolara.
I taj tekst usvojen je tesnom većinom, ovog puta od 220 prema 211. Paket amandmana će zatim, morati ponovo da se vrati u Senat, gde se očekuje da bude usvojen običnom većinom, koju demokrate i tamo imaju.
Čelnici Demokratske stranke predsednika Obame nisu skrivali zadovoljstvo zbog usvajanja tog ključnog zakona, uprkos ne samo žestokom protivljenju republikanaca, već i zbog otpora u svojim redovima - protiv reforme glasalo je više od 30 demokratskih senatora.
Još jači pritisci republikanaca
Za završetak posla reforme zdravstvene zaštite u SAD biće potrebno još napora i vremena.
Debata u Predstavničkom domu bila je puna strasti. Republikanci, svesni značaja i dalekosežnosti reforme, tvrde da se time ugrožavaju osnovni principi na kojima Amerika počiva.
Republikanci najavljuju borbu do poslednjeg dana i u Senatu, gde će, kako prenose mediji, pokušati da opstruišu raspravu dugim diskusijama i ulaganjem što većeg broja amandmana.
Najavljuju se i ustavne tužbe na taj zakon koje, prema mišljenju pravnika, nemaju velike izglede da prođu, ali će održavati napetoost u javnosti, barem do novembarskih izbora.
Teškoće oko usvajanja i značaj zakona učinili su da je predsednik Obama morao lično da se angažuje u obezbeđivanju većine glasova kongresmena i da pomalo zanemari sve druge teme, kako domaće, tako, još više, međunarodne.
Amerikanci su na zdravstvo prošle godine potrošili 2.500 milijardi dolara ili 17,3 bruto nacionalnog proizvoda.
U zemlji od 300 miliona stanovnika, oko 47 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje, pa je po kvalitetu zdravstvenog sistema SAD na 32. mestu lestvice Svetske zdravstvene organizacije.
