Izvor: Politika, 24.Maj.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama ponovo zatvara Gvantanamo
Predsednik SAD najavio novu fazu borbe protiv terorizma
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Nova najava zatvaranja ozloglašenog vojnog zatvora u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi, nova pravila upotrebe bespilotnih letelica („dronova”) i premeštanje tog programa iz CIA u nadležnost Pentagona, elementi su nove faze američke borbe protiv terorizma koju je juče, u govoru održanom u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nacionalnom univerzitetu odbrane, najavio predsednik Barak Obama.
Iako je jedan visoki funkcioner Pentagona prošle nedelje izneo zvanični stav da će borba protiv Al Kaide potrajati još 10, pa i 20 godina, likvidacija Osame bin Ladena u maju 2011. svakako je stvorila novu situaciju koja sada svoj odraz nalazi i u novom političkom pristupu.
Glavne teze Obaminog jučerašnjeg nastupa bile su obelodanjene unapred, a praćene su i prvom zvaničnom potvrdom da su u akcijama „dronova” dosad ubijena čak četiri američka državljanina. Pored Anvara el Avlakija, islamskog sveštenika koji je ubijen u Jemenu, raketa ispaljena iz „drona” u istoj akciji je usmrtila i ideologa Al Kaide Amira Kana, dok je maloletni Avlakijev sin bio kolateralna žrtva druge akcijetakođe izvedene u Jemenu.
U pismu upućenom Kongresu, državni tužilac Erik Holder, čiji je položaj u Obaminoj vladi adekvatan ministru pravde u drugim sistemima, izneo je da je u Pakistanu ubijen i Džud Kenen Muhamed, koji je bio na Ef-Bi-Aj listi najtraženijih pomagača Al Kaide.
Od ove četvorice samo je Anvar el Avlaki bio na „spisku za odstrel” koji odobrava lično predsednik, dok su svi ostali uzgredne žrtve.
Nova pravila, koja će zvanično ostati vojna tajna, podrazumevaju strože kriterijume za upotrebu „dronova” u područjima koja nisu u ratnim zonama, što praktično znači u Pakistanu, Jemenu i Somaliji. Osumnjičeni strani teroristi na listu za ubijanje dospevaće po istoj proceduri kao i američki državljani koji predstavljaju „neposrednu pretnju američkoj bezbednosti” i ne mogu da budu uhvaćeni.
To bi trebalo da donese i kraj napada na grupe ljudi koje su na meti raketa iz „dronova” bile samo zato što se pretpostavljalo da su pripadnici neke terorističke organizacije, što je dosad za rezultat imalo i mnogo civilnih žrtava.
Prenošenje programa bespilotnih letelica u isključivu nadležnost vojske, Obama je obrazložio potrebom da se CIA koncentriše na svoj glavni posao: obaveštajni rad.
Najviše pažnje međutim privlači novi pokušaj američkog predsednika da zatvori specijalnu pritvorsku jedinicu u Gvantanamu, gde je danas 166 pritvorenika koji, zbog činjenice da su „neprijateljski borci” i da nisu na tlu SAD, ne uživaju nikakvu zakonsku zaštitu i pritvoreni su na neodređeno vreme.
Iako ih je 86 prošlo proceduru odobrenja za premeštaj u zatvore zemalja čiji su državljani, realizacija te odluke se odugovlači u nedogled, što je bio povod da 102 pritvorenika započnu jedini protest koji im je na raspolaganju: štrajk glađu.
U ovakvim situacijama oni se tamo hrane prinudno: tečna hrana im se ubacuje cevčicama kroz nozdrve dok su privezani za specijalnu stolicu, što je posebna vrsta torture.
Njihov premeštaj ne počinje zbog komplikovane procedure u kojoj odgovarajuće saglasnosti treba da daju predsednik, sekretar za odbranu i Kongres.
Novim pokušajem Obama nastoji da ispuni svoje staro obećanje, dato još prilikom stupanja na predsedničku dužnost 2009, kada je najavio da će pritvorsku jedinicu u Gvanantanamu zatvoriti u roku od godinu dana. Tome se međutim usprotivila republikanska opozicija u Kongresu, pa je Obama, zaokupljen drugim političkim bitkama, procenio da mu je svrsishodnije da od ove odustane.
Nije međutim promenio stav – ponovio ga je 30. aprila – da Gvantanamo narušava međunarodni ugled Amerike i da je „njegovo postojanje po svoj prilici regrutovalo više terorista širom sveta nego što ih je tamo zatvoreno”.
Među pritvorenicima u Gvantanamu samo je nekoliko onih koji se s razlogom svrstavaju u okorele teroriste i kao takvi su pretnja američkoj bezbednosti. Glavna krivica većine je to što su se u pogrešno vreme (posle napada Al Kaide na SAD 11. septembra 2001) zatekli na pogrešnom mestu (u Avganistanu ili na pakistanskoj strani pogranične teritorije), ili su lažno potkazani zbog visoke nagrade.
Nijedan tamo nije prispeo posle Obaminog stupanja na predsedničku dužnost.
Milan Mišić
objavljeno: 24.05.2013.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Nova godina
