Izvor: Politika, 09.Sep.2014, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama objavljuje džihadistima „nešto što nije rat”
Predsednik SAD oformio koaliciju od deset zemalja i sutra će obelodaniti plan borbe protiv ekstremista
To neće biti novi rat u Iraku, tvrdi vlada u Vašingtonu, a šta će njen nedavno objavljeni obračun protiv džihadista u Iraku biti ako ne rat – trebalo bi da sutra razjasni predsednik Barak Obama od koga se očekuje da javnosti predstavi detaljan plan borbe protiv sunitskih ekstremista.
Obama i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njegovi saradnici tvrde da je Islamska država Iraka i Levanta (Idil), koja pod kontrolom drži delove Iraka i Sirije, opasnost ne samo za interese SAD na Bliskom istoku već i za bezbednost američkih građana u Americi. Kako javljaju američki mediji, administracija šalje dvosmislene poruke pa u jednom trenutku ističe da se Idil ne može potući samo iz vazduha, a u drugom podvlači da neće biti velike kopnene invazije.
„Nećemo slati 100.000 vojnika”, izjavio je Obama, umirujući javnost koja se plaši da će SAD vratiti trupe u Irak i započeti još jedan dug i skup rat u zemlji iz koje su povukle armiju 2011, ali u koju su u julu vratile nekoliko stotina vojnika.
Idil je ovog leta od vlade Bašara el Asada u Siriji i centralne, šiitske vlade u Bagdadu oteo velike delove teritorije na kojima je proglasio kalifat. Sunitski pobunjenici tuku iračku vojsku koju je obučavala i opremala Amerika, osvajaju strateški važne položaje sa naftom i primoravaju nemuslimane na svojim teritorijama da pređu na islam. U Siriji su pogubili dva američka novinara. Posle velikog gafa kada je kazao da nema strategiju za borbu protiv Idila, Obama je probao da se ispravi tokom prošlonedeljnog samita NATO-a u Velsu kada je objavio da su SAD oformile koaliciju od deset zemalja koje će se boriti protiv džihadista.
Prve naznake alijanse za obračun sa ekstremistima najavio je državni sekretar Džon Keri koji je kazao da se Idil, koji je porobljavao žene i pod opsadom držao manjinsku zajednicu jazida, mora uništiti. Prvobitna ideja Vašingtona bila je da uključi muslimanske zemlje i pokaže da to nije rat Amerike protiv islama, ali je iz tog društva zasad privukla jedinu Tursku.
Osim dve pomenute zemlje, tu su i Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Danska, Australija i Kanada. Ne znači da će se sve ove države pridružiti vazdušnim udarima koje je prošlog meseca Amerika pokrenula protiv ekstremista u Iraku. Od Nemačke se, na primer, pre očekuje finansijska pomoć, a Berlin je već objavio da će iračke Kurde, koji se takođe bore protiv Idila, snabdeti vojnom opremom.
Međutim, Keri će na turneji po bliskoistočnim zemljama probati da za američke ciljeve privuče sunitske države poput Jordana i Saudijske Arabije koje takođe zaziru od kalifata po ukusu sirijskih i iračkih militanata.
„Izuzetno je značajno da imamo arapske zemlje i posebno sunitske zemlje koje odbijaju ovu vrstu ekstremnog nihilizma”, kazao je Obama.
Nevolja sa američkim saveznicima iz Persijskog zaliva poput Saudijske Arabije, Kuvajta i Katara jeste to što su oni naoružavali Idil u Siriji gde se on borio protiv vlade predsednika Bašara el Asada. Amerika je takođe pomagala naoružanoj opoziciji protiv Asada, a sada joj je jedan deo te opozicije – Idil – neprijatelj u Iraku. Osim toga, ovi borci su na teritorijama koje su osvajali zaplenjivali oružje, vozila i opremu koju je u Irak donela Amerika, pa kada Amerikanci danas bombarduju položaje Idila – uništavaju sopstveno oružje.
Povrh svega, poznavaoci tamošnjih prilika počeli su da tvrde da će Vašington morati da sarađuje sa svojim arhineprijateljima, režimima u Damasku i Teheranu, da bi pobedio sunitske pobunjenike u Iraku. Ipak, Obama je kazao da radi na strategiji koja neće pomoći Asadu, već „umerenim sirijskim pobunjenicima” koji treba da se izbore protiv Idila i centralne vojske.
Keri i ministar odbrane Čak Hejgel kazali su da je cilj koalicije dogovorene u Velsu da ojača iračku vojsku, prekine dotok novca Idilu i onemoguće priliv novih boraca iz inostranstva. Obama će dati širu sliku tokom sutrašnjeg obraćanja javnosti, dan pred obeležavanje godišnjice 11. septembra 2001. Posle terorističkih napada Al Kaide na SAD, Vašington je okupirao Avganistan i Irak i krenuo u ofanzivu protiv islamskih terorista koja i danas traje. Al Kaida, iz koje je nastao Idil, i dalje opstaje uprkos američkim trupama u Avganistanu i američkim dronovima u Pakistanu, Jemenu i drugde. U Irak, odakle se povukla 2011, Amerika se po svemu sudeći vraća, i to da bi se opet borila protiv islamskih ekstremista koji su uprkos njenom trinaestogodišnjem ratu protiv terora aktivniji nego ikad pre.
----------------------------------------------------------
Kada ime krije ambicije
U medijima i među zvaničnicima neretko vlada zbrka kada treba imenovati militante protiv kojih se bore iračka i sirijska vlada i SAD. Prvo su bili poznati kao Islamska država Iraka i Sirije, a potom kao Islamska država Iraka i Levanta, što je naziv koji im više pristaje jer otkriva njihove političke ambicije, odnosno želju da vladaju na celom Levantu (istočnom Sredozemlju). Poslednjih dana sunitski pobunjenici počeli su da insistiraju na imenu Islamska država, što bi moglo da se protumači i kao njihovo odustajanje od dosad zacrtanih granica i težnji kao kalifatu (islamskoj državi) koji bi obuhvatao sve teritorije sa muslimanima. Kada su na osvojenim područjima proglasili kalifat, hteli su da podsete na slavu istorijskog kalifata, odnosno arapske muslimanske države koja je na vrhuncu moći držala velike delove Azije, Afrike i Španije.
Jelena Stevanović
objavljeno: 09.09.2014.
