Izvor: Politika, 20.Jun.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama namerno ruši Izrael
Bivši ambasador u Vašingtonu optužio šefa Bele kuće da je okrenuo leđa Izraelu
Ono što je fermentiralo godinama a pre pet meseci izbilo na površinu, sada je eskaliralo: predsednik Barak Obama otvoreno je optužen da je okrenuo leđa Izraelu i da je od ulaska u Belu kuću svesno kvario odnose dva strateška saveznika.
Kada to kaže bivši izraelski ambasador u SAD Mihael Oren, koji je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašingtonu službovao od 2009. do 2013, onda njegove ocene treba prihvatiti kao nesumnjivo kredibilne.
U tekstu pod naslovom „Kako je Obama napustio Izrael”, objavljenom u „Volstrit džornalu”, Oren kaže da su i Obama i izraelski premijer Benjamin Netanijahu – koji su preuzeli vlast 2009 – pravili greške koje su štetile međusobnim odnosima, ali da ih je američki predsednik pravio „namerno”.
Sukob između dvojice javno je eskalirao u februaru, kada je Netanijahu, protivno svim protokolima, prihvatio poziv republikanaca da govornicu Kongresa iskoristi kako bi upozorio na opasnosti američkog sporazumevanja sa Teheranom o iranskom nuklearnom programu.
Obama nije prikrivao nezadovoljstvo što je Izraelac pristao da dođe u posetu o kojoj Bela kuća nije bila obaveštena i, još više, da otvoreno minira njegov diplomatski projekat.
Ambasador Oren priznaje da je to bila Netanijahuova svesna greška, ali da je i ona bila iznuđena Obaminim prethodnima ponašanjem.
Iako Oren konstatuje da Obama „nikada nije bio antiizraelski”, što potvrđuje razvoj vojnih odnosa i sektora bezbednosti, ostaje glavna zamerka, s kojom će se danas u Izraelu složiti mnogi, da je Obama prekršio dva zlatna pravila: izbegavanje iznošenja neslaganja u javnost i obećanje obe strane da se neće međusobno iznenađivati promenama političkog kursa.
Obama je tokom prvog susreta sa Netanijahuom maja 2009. svojim zahtevom za potpuni moratorijum gradnje prekršio pravilo „bez iznenađenja”. To je potvrdio i narednog meseca kada je održao govor u Kairu a da prethodno sa sadržajem nije upoznao izraelskog premijera.
Obama i Netanijahu preuzeli su komande svojih država 2009. i od tada su ne jednom odnose stavljali na ispit. Amerikanac je pritiskao i popuštao pokušavajući da Izraelca ubedi da odustane od gradnje ilegalnih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, što je jedna od glavnih prepreka za obnavljanje mirovnih pregovora sa Palestincima.
Oren je ubeđen u Obamin propalestinski stav. Podseća da je šef Bele kuće maja 2011. posle četiri decenije napravio zaokret američke spoljne politike i podržao ideju da granice Izraela i buduće palestinske države prate granice pre rata 1967, uz određene razmene teritorija.
Potom je „zaprepastio” Izrael ponudom da podrži istragu Saveta bezbednosti UN o jevrejskim naseljima, ili podrškom naporima Egipta i Turske da se razotkriju nuklearne tajne Izraela.
Oren piše da Obama od Palestinaca nije tražio ništa, uprkos činjenici da je palestinski predsednik Mahmud Abas „prekršio sva svoja obećanja… a nikada nije platio cenu”.
Kruna „iznenađenja” jeste Obamino pokretanje tajnih pregovora sa Iranom, o čemu Netanijahu u startu nije znao ništa, i predsednikov stav da vojno rešenje – mogućnost bombardovanja Irana o čemu se u Jerusalimu govorilo – neće rešiti iransku pretnju.
Obama je još jula 2008, kada je kao kandidat kružio od palestinske Ramale do izraelskog Sderota, nervirao Izraelce najavom da će, ukoliko bude izabran, prihvatiti da bez preduslova pokrene razgovore sa Iranom čiji je tadašnji predsednik Mahmud Ahmadinežad pozivao da Izrael bude „zbrisan sa mape sveta”.
Potom su stigli signali američkog otopljavanja prema Iranu, što je u Izraelu izazvalo buru nezadovoljstva jer se smatra da režim u Teheranu predstavlja „egzistencijalnu pretnju” jevrejskoj državi i da ajatolasima ne treba verovati kada tvrde da nemaju ambiciju da proizvedu atomsku bombu.
Obama, na čije su poglede u mladosti uticali liberalni Jevreji Čikaga, na Izrael gleda kroz prizmu liberalizma, dok optiku Netanijahua čine bezbednost i sila. Obamina shvatanja nikada se nisu uklapala u militantne stavove Netanijahuovog Likuda.
Za antagonizam prema Netanijahuu, zaključuje Oren u knjizi „Saveznik” koja uskoro izlazi iz štampe, umnogome su krivi američki liberalni Jevreji i američki novinari jevrejskog porekla, poput Tomasa Fridmana iz „Njujork tajmsa”, koji su u pokrivanju Izraela koristili pristup dvostrukih standarda. „Prisustvo toliko Jevreja u štampi i na ekranima retko znači podršku Izraelu”, piše Oren. „Upravo je suprotno čest slučaj, jer neki američki novinari Jevreji mašu svojim jevrejstvom kao akreditivom za kritikovanje Izraela.”
Pogledaj vesti o: Vašington
