Izvor: Politika, 25.Jun.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama na meti Vrhovnog suda
I predsednik i republikanci pripremaju se za presudu o ustavnosti zakona o zdravstvenoj reformi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Kad je 23. marta 2010. potpisivao „Zakon o pristupačnoj nezi”, Barak Obama je to proglasio „istorijskim momentom” za Ameriku, jer je uspeo u onome na čemu je pre toga „zube polomilo” čak sedam njegovih prethodnika. Svoju reformu zdravstvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osiguranja proglasio je i najvažnijim domaćim zakonom od uvođenja sistema socijalne sigurnosti posle Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka.
Ove nedelje nad tim njegovim postignućem visi mač Vrhovnog suda, koji u četvrtak treba da saopšti svoju odluku o ustavnosti celog tog zakona ili pojedinih njegovih odredbi, pre svega one o „individualnom mandatu”, odnosno obavezi onih Amerikanaca koji zdravstveno nisu osigurani na radnom mestu, da pod pretnjom kazne kupe neku vrstu zdravstvene polise.
Kakva god bila, odluka će biti „seizmička”: politički zemljotres za Obamu ako se zakon obesnaži, ili za republikance, ako ostane. Svi su se proteklih nedelja pripremali za sve varijante odluke devetoro sudija, takođe podeljenih po ideološkoj liniji na konzervativce i liberale.
Vrhovni sud je, naime, poslednjih godina pokazivao dosta „političkog aktivizma” u tumačenju ustava i definisanju granica moći federalne vlasti naspram samostalnosti saveznih država i individualnih sloboda. Jedna od njegovih po političkim posledicama najdalekosežnijih odluka bila je presuda iz 2010, po kojoj korporacije za izbor nekog političkog kandidata, odnosno poraz nekog ko im ne odgovora, u ime „slobode izražavanja”, mogu da troše neograničene svote novca.
Izvesnu premoć u najvišoj sudskoj instanci Amerike sada imaju konzervativci, pa su u poslednje vreme odluke po njihovoj volji donošene tesnom većinom od 5:4. Takav odnos snaga se očekuje i ovoga puta, s tim što će politički učinak biti daleko neposredniji.
Za Obamu, obaranje zakona bi značilo poništavanje najvećeg postignuća njegovog dosadašnjeg predsednikovanja i veliko slabljenje izgleda za reizbor u novembru. To međutim ne mora da bude i srazmerno veliki dobitak za protivkandidata Mita Romnija, koji je svojevremeno kao guverner Masačusetsa sproveo sličnu reformu u toj državi, što je bila neka vrsta uzora za Obaminu – mada je se predsednički kandidat republikanaca sada odriče.
Zdravstvena reforma, čije glavne odredbe (ako ostanu) na snagu stupaju tek 2014, jeste jedan izuzetno kompleksan zakon na blizu 3.000 strana, pun kompromisa koji su bili neophodni da bi mogao da prođe u Kongresu. Po jednima, ona je previše radikalna, a po drugima nedovoljno sveobuhvatna.
I kao takva obezbeđuje međutim da zdravstveno osiguranje dobije oko 30 miliona Amerikanaca koji dosad nisu mogli da ga priušte (mada je oko 20 miliona ljudi i dalje biti bez ikakve zdravstvene zaštite). Koliko je zakon bio kontroverzan, dokaz je i da je bio glavni razlog za osnivanje konzervativnog pokreta „Čajanka”, koji je svoj ustavni fundamentalizam nametnuo republikancima.
Kako je pokazalo najnovije istraživanje koje su prošle nedelje sproveli agencija Rojters i njen marketinški partner, većina Amerikanaca je protiv Obamine reforme (koja se podsmešljivo naziva „Obamaker” – „Obamina nega”), ali podržava njene glavne odredbe, poput mogućnosti da deca budu na polisama roditelja do 26 godina, sužena prava osiguravajućih kuća da osiguranje uskraćuju kad je najpotrebnije (kad se osiguranik razboli) i slično.
Industrija zdravstvenog osiguranja je inače jedan od najunosnijih biznisa u Americi: njen obrt u 2010 je iznosio 2,6 biliona dolara. Razume se, ona je potrošila adekvatne sume za političko lobiranje, kako bi sačuvala status kvo.
U drugom slučaju u kojem su se sučelili Obamina vlada i republikanska opozicija – veoma oštrom zakonu o imigraciji države Arizona – Vrhovni sud je upravo saopštio odluku kojom je tri najdrastičnije mere (da ilegalni čine krivično delo ako se zaposle, ne nose sa sobom dokumenta o useljeničkom statusu i da mogu budu uhapšeni samo na osnovu slobodne procene policije) proglasila neustavnim, ali je zadržana odredba da policija može da proverava imigrantski status osoba koje zaustavlja.
I ovo je vruće političko pitanje, pošto je Obama prošle nedelje izjavio da neće više proterivati „ilegalce” mlađe od 30 godina, dok je Romni, takođe sa izbornim kalkulacijama, omekšao svoj stav prema „nedokumentovanim” imigrantima.
M. Mišić
objavljeno: 26.06.2012.
