Izvor: B92, 15.Jan.2015, 21:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama mora da iznese dokaze za Soni
Barak Obama je najavio sankcije Severnoj Koreji zbog hakerskog napada na "Soni", ali moraće da pruži dokaze da je za to odgovoran Pjongjang.
Američki predsednik Barak Obama našao se pred još jednim izazovom kada je najavio da će uvesti sankcije Severnoj Koreji zbog hakerskog napada na "Soni", ali bi prethodno trebalo da pruži čvrste dokaze o krivici Pjongjanga, jer od toga bi moglo da zavisi kako će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se definisati sajber ratovanje u budućnosti.
Lanac događaja koji je pokrenut 24. novembra 2014. godine hakerskim napadom na kompaniju "Soni pikčers" otkrilo je potrebu za jasnijim definicijama i doktrinama u upravljanju sajber sukobima, naveo je Nemački Maršalov fond.
Hakeri koji sebe nazivaju "Čuvari mira" uništili su oko tri četvrtine kompjutera i servera "Sonija" i tom prilikom ukrali i zatim objavili internu komunikaciju zaposlenih, skripte, još neprikazane filmove i poverljive informacije.
Njihova ocena je da je nesporno reč o zločinu, ali ostala je dilema ko je njegov izvršilac i kako ga kazniti.
Američki predsednik Barak Obama pokazao je prstom na Severnu Koreju kao odgovornu za hakerski napad na "Soni" u svom obraćanju 19. decembra, a dve nedelje kasnije najavio je i ciljane ekonomske sankcije protiv severnokorejskih zvaničnika, pre svih na obaveštajce.
Obama je u svom govoru pre odlaska na Božićni odmor ocenio da je "Soni" pogrešio što je pod pritiskom hakera odustao od premijere filma "Intervju" u kojem je ismejan korejski vođa Kim Džong-un, ali se filmska kompanija nije saglasila sa tom njegovom ocenom.
Kada je reč o slučaju hakerskog napada na "Soni" službenici FBI tvrde da poseduju klasifikovane dokaze da je napad došao iz Severne Koreje, jer su godinama pratili tamošnje hakerske aktivnosti.
Da bi ubedili skeptike među profesionalnim IT stručnjacima službenici FBI-ja pružili su prošle nedelje neke dodatne dokaze za svoje tvrdnje.
U sajber sukobima najteže je odrediti kome zaista treba pripisati zločin, jer ukoliko hakeri raspolažu dovoljnim resursima i savremenom opremom, veoma teško im je ući u trag.
Zbog toga, kako Maršalov fond ocenjuje, SAD treba veoma oprezno da postupaju i da predstave zaista nepobitne dokaze da iza pomenutog hakerskog napada stoji Pjongjang.
Ukoliko dokazi nisu dovoljno ubedljivi da bi uverili stručnu javnost, onda bi SAD mogle da učine presedan kojim bi podstakli i druge zemlje da bez validnih dokaza pokreću osvetničke akcije protiv stvarnih ili proklamovanih krivaca.
Zbog toga je veoma važno da pre uvođenja sankcija Vašington pruži konačne dokaze o severnokorejskoj odgovornosti za hakerski upad u "Soni".
Obama je kvalifikujući napad na "Soni", rekao da je reč o "sajber vandalizmu", a u "Soniju" smatraju da je reč o sajber sabotaži.
Međutim postavlja se pitanje da li je hakerski napad na kompaniju za zabavu dovoljan razlog za pozivanje na Povelju 51 UN, koja definiše pravo država na samoodbranu od sajber napada?
Bivši vrhovni komandant NATO general Džejm Stavridis istakao je da je ta definicija od velikog značaja, jer nosi značajne posledice.
Napori da se definiše sajber rat učinjeni su 2007. godine kada se Estonija našla pod hakerskim napadom iz Rusije, a kao rezultat tih napora nastao je "Talinski priručnik".
Niko nema legitimni interes da se njegovi računari i mreže koriste za ucenjivanje, destrukciju i sajber kriminal, pa većina država učestvuje u podršci zajedničkom globalnom okviru za umanjenje rizika i sajber sukoba.
Države imaju pravo na samoodbranu, ali složena međuzavisnost i prekograničnost digitalnog sveta čine ovaj izazov kolektivnim.
Svet je još u ranoj eri sajber sukoba u kojoj se stvaraju doktrine i presedani, a baš zbog toga, kako ocenjuje Maršalov fond, Obama koji je obećao najtransparentniju administraciju u istoriji SAD, treba da pređe sa reči na dela.
