Izvor: RTS, 29.Maj.2014, 20:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama mirotvorac, pet godina kasnije
Barak Obama je pre pet godina dobio Nobelovu nagradu za mir na kredit, iako tada još gotovo ništa nije uradio kao predsednik. Obama je, u međuvremenu, okončao Bušove ratove, a nije započeo nijedan. Možda je Nobela zaslužio zbog toga što do danas nije postao Džordž Buš, a to nije mali doprinos svetskom miru.
Odluka Nobelovog komiteta da u oktobru 2009. godine Baraku Obami dodeli nagradu za mir bila je jedno od većih iznenađenja u svetu. Prvi čovek Komiteta u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Oslu Torbjorn Jagland obrazložio je da je Obama najveći mirotvorac u toj godini "zbog izuzetnih napora na jačanju međunarodne diplomatije i saradnje među ljudima".
Barak Obama je tada na mestu predsednika SAD bio samo devet meseci, a u trenutku kad je bio poslednji rok za predavanje kandidature Nobelovom komitetu, u Beloj kući je bio tek 12 dana. Dakle, nagradu je dobio na kredit. I sam Obama bio je iznenađen, rekavši da nagradu nije zaslužio. U međuvremenu, prošlo je pet godina. Ali nema istog odgovora na pitanje da li je predsednik najmoćnije države sveta do danas vratio kredit Nobelovom komitetu.
"Ako uzmemo u obzir okolnosti u kojima se našao, i spoljnim i unutrašnjim, mislim da je ostvario dve trećine onoga što je obećao", smatra bivši dopisnik Politike iz Vašingtona Momčilo Pantelić.
Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative navodi i argumente protiv. "Nastavio je sa Gvantanamom, špijunirao je saveznike preko programa En-Es-Aja, učestvovao je direktno ili indirektno u ratu u Libiji, upotrebio je mnogo bespilotnih letelica u napadima na Jemen i Pakistan", ističe Mitić.
Nobelov komitet bio je inspirisan Obaminom rečima iz kampanje 2009. godine. Odavno se iz Vašingtoga nisu čule reči kao tada, a svetska liberalna javnost je, bez izuzetka, ponosno izgovarala slogan iz kampanje Baraka Obame - promena.
Crni čovek u Beloj kući - dovoljno za Nobela?
Zoran Ćirjaković sa Fakulteta za medije i komunikacije ističe da pri odgovoru na pitanje da li je Obama zaslužio Nobela ne smemo zaboraviti činjenicu da je crni čovek postao najmoćniji čovek na svetu, "i to u zemlji koja je i dalje neviđeno rasistička, gde i dalje važi pravilo jedne kapi krvi, da vas kap crne krvi čini crncem".
"Širom sveta, od Francuske do Njujorka, imate primere da su ljudi šokirani kad se u nekom dobrom restoranu pojavi crnac. U svesti mnogih ljudi, čak i liberala i levičara, crnac nekako pripada u kuhinji ili možda, ako je zgodno građen, može da bude konobar", navodi Ćirjaković.
Pre samo pola veka u Americi su se crnci vozili posebnim autobusima, a u pabovima je pisala već čuvena rečenica "zabranjeno za crnce i pse". Zato Ćirjaković smatra da je nagrada Obami jedna od najčistijih u istoriji dodele Nobelovih nagrada. I da je on tu nagradu zaslužio samom izbornom pobedom.
"Crni čovek u Beloj kući pre Baraka Obame je uglavnom bio sluga, crnaca nije bilo ni na balovima kao gostiju ili ih je bilo vrlo malo i tek odnedavno. Ovo je jedna revolucionarna istorijska promena koju mnogi ljudi stvarno nisu očekivali", naglašava Zoran Ćirjaković.
Obamina doktrina
A kad je reč o učincima, na početku mandata Obama je resetovao odnose sa Rusijom i revidirao izgradnju raketnog štita u istočnoj Evropi. Zatim je ponovio reči iz kampanje da je rat u Iraku bio pogrešan i da će se američka vojska povući iz Avganistana.
"Ostvario je obećanje koje je delimično ključno u dobijanju nagrade, da se povlači iz oba rata koja je nasledio, i nijedan rat nije on počeo. Mislim da se tako nešto odavno nije čulo u američkoj politici", navodi Momčilo Pantelić.
Postoje dva razloga zašto je Obama odlučio da ne ratuje kao njegov prethodnik Džordž Buš. Prvo, zbog ekonomske krize, od 2009. godine američka vojska nema blanko ček za ratovanje u inostranstvu. A možda je tek Obama zaista čuo reči jednog ratnog veterana da se američka vojska umorila od ratovanja u inostranstvu. Drugim rečima, nacija se gradi kod kuće, a ne u inostranstvu. I to je glavna stavka takozvane Obamine doktrine.
Ipak, konzervativci tu doktrinu zovu - mlaka politika. Ta politika potvrdila se i u Siriji, kada je Obama odlučio da ne baca bombe već da se dogovori s Putinom, iako su dve trećine američke javnosti bile ubeđene da je Bašar el Asad upotrebio hemijsko oružje.
Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative podseća da je Obama u Siriji pretio, ali da je ipak imao strpljenja da sasluša, da sačeka, da ne upotrebi silu pre nego što se iscrpu bukvalno sve mogućnosti. "To je velika razlika u odnosu na ono što je Klinton radio sa Srbijom oko Kosova 1999. ili što su radili Buš i Ramsfeld 2003. sa Irakom", navodi Mitić.
Možda su na Obaminu odluku uticale i reči Kolina Pauela iz 2003. koje i danas lebde Amerikom - da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje, iako se kasnije ispostavilo da ga nema.
Čak i ugledni zapadni komentatori kažu da je zbog toga što nije reagovao u Siriji, Obama ohrabrio ruskog predsednika Vladimira Putina da već sledeće godine reaguje u Ukrajini. Međutim, Obamine pristalice odgovaraju da je Obama baš u Ukrajini vratio drugu veliku ratu kredita Nobelovom komitetu.
"Obama je u prvom reagovanju kazao da Amerika neće ratovati zarad Ukrajine, i da Ukrajina nije u sferi vitalnih interesa Amerike", podseća Momčilo Pantelić.
Ipak činjenica je, naglašava Aleksandar Mitić, da određene paravojske imaju udela u dešavanjima u toj zemlji. "Ne možemo da kažemo da američka ruka, na jedan ili drugi način, nije upletena u događaje oko Evromajdana i svega onoga što se danas dešava u istočnoj Ukrajini", navodi Mitić.
Barak Obama je u nečemu nadmašio čak i ratobornog Džordža Buša - izveo je sedam puta više napada bespilotnim letelicama - u tim napadima stradalo je više od tri hiljade ljudi. Zato pojedini komentatori cinično kažu da Džordž Buš crveni zbog toga što je bio isuviše mlak.
"Obama je nastavio najgori aspekt Bušove politike na jedan manje transparentan način i na način koji ne zahteva direktno učešće američkih vojnika", kaže Zoran Ćirjaković i dodaje da to mnogim akterima deluje prihvatljivo.
"Jedna od najpotresnijih slika za Amerikance, koju su probali dugo vremena da sakriju, jeste čuvena fotografija transportnog aviona sa kovčezima prekrivenim američkim zastavama koji dolaze iz Iraka i Avganistana u SAD", ističe Ćirjaković.
Najdefanzivniji ili najrealniji predsednik?
Neki Obaminu strategiju ratovanja upoređuju sa smokvinim listom. To komplikuje i odgovor na pitanje da li je Barak Obama najdefanzivniji predsednik u američkoj istoriji ili samo najrealniji?
"Da li je on neki Džimi Karter - ne, on je pre neko ko liči na Ričarda Niksona, neko ko je realista, ko prihvata da se svet menja i da mora da uvažava neke druge velike sile", smatra Aleksandar Mitić.
Od onog čuvenog Obaminog slogana "promena, da, moguće je", mnogi su možda naivno očekivali isuviše - da Obama promeni svet. U tome naravno nije uspeo.
"Ja se prisećam da je svojevremeno Džon Kenedi govorio da je presrećan kad se ostvari 10 odsto onoga što je on naložio da se uradi. Mislim da je Obama ostvario veći procenat od toga. Svi koji su mislili da Obama može da promeni svet prevarili su se, u stvari se svet promenio i mimo Amerike, čak ponekad i protiv njene volje", smatra Momčilo Pantelić.
Konačno, Mitić podseća na jedan od komentara da je "Obama Nobelovu nagradu dobio zato što nije Džordž Buš". "I eto, par godina kasnije, još uvek nije postao Džordž Buš", ističe Aleksandar Mitić.
Odgovor na pitanje da li je Barak Obama zaslužio Nobela za mir zavisi od toga s koje strane sveta taj odgovor dolazi. Za pojedine zapadne liberale nagrada je čista kao suza. Na istoku uvek podsećaju na neslavnu istoriju dodele Nobelove nagrade za mir. I činjenicu da je nije dobio čak jedan Mahatma Gandi.
Možda je Obama Nobela zaslužio zato što je sprečio da na čelo Amerike dođu ratoborni Džon Mekejn i povodljivi Mit Romni. A to nije mala usluga svetskom miru.
