Izvor: Politika, 18.Jan.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama krenuo na lobi oružara
Najveća inicijativa da se promeni američka „kultura pištolja” u poslednje dve decenije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Predsednik Barak Obama ušao je u još jednu konfrontaciju sa Kongresom i politički najjačom interesnom grupom u zemlji, objavivši svoj sveobuhvatni paket predloga zakona i predsedničkih uredbi koje ograničavaju i čvršće nego dosad kontrolišu promet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vatrenog oružja koji je u Americi najliberalniji na svetu.
Mesec dana od tragedije u Njutaunu, država Konektikat, gde je jedan po svemu sudeći mentalno poremećeni dvadesetogodišnjak naoružan poluatomatskim puškama i pištoljima ubio 20 đaka prvaka i osmoro odraslih, Obama je na ovaj način ispunio obećanje koje dao na komemoraciji žrtvama: da će, kao glavni nosilac izvršne vlasti, učiniti sve što je u njegovoj moći da oružje bude manje dostupno, a škole – i cela nacija – budu bezbedniji.
Iznoseći u sredu u Beloj kući svoj plan koji se sastoji od četiri predloga zakona i 23 uredbe, Obama nije krio da će njegov potez naići na žestok otpor, ali je naglasio da ishod „ovoga puta mora da bude drugačiji”.
„Sa našom slobodom da biramo kako ćemo živeti dolazi i obaveza da i drugima omogućimo to isto”, rekao je Obama, podsetivši da je od tragedije u Njutaunu, decembra, od vatrenog oružja u Americi stradalo još 900 ljudi.
Predlozi zakona o kojima će se izjašnjavati Kongres zahtevaju univerzalnu kontrolu podobnosti kupaca vatrenog oružja (kompjuterska provera centralne baze i baza podataka svih država, koje su bile na snazi i dosad, ali ovoga puta bez izuzetaka). Ova provera nije naime zahtevana kad se oružje kupuje na specijalizovanim sajmovima, preko interneta ili u privatnim transakcijama, na koje otpada oko 40 odsto prometa. Predložena je i zabrana prodaje ofanzivnog oružja – automatskih i poluatomatskih pušaka – kao i šaržera koji mogu da prime više od 10 metaka (korišćenim u gotovo svim masovnim ubistvima proteklih godina).
Predsedničke uredbe kojima se zaobilazi Kongres uglavnom pooštravaju postojeće zakone i ukidaju zabrane istraživanja oružanog nasilja na federalnom nivou koje je isposlovao ovdašnji „oružani lobi”, a pre svega politički najmoćnija organizacija, „Nešenel rajfl asosiješn” (NRA) koja ima oko četiri miliona članova.
Obama računa da se od Njutauna javno mnjenje promenilo u korist striktnije kontrole prometa oružja, kao i da mu se na samom početku drugog mandata (zakletvu polaže u nedelju) isplati da svoj politički kapital uloži u ovu nesumnjivo tešku borbu.
Predlozi njegovih zakona o oružju prema ovdašnjim procenama nemaju nikakvih šansi da prođu u Kongresu, pre svega u Predstavničkom domu gde republikanci imaju većinu. Sa druge strane, Obama će u Senatu, gde su u većini demokrate, morati da mukotrpno ubeđuje i senatore iz svoje partije među kojima je i podosta prijatelja NRA.
Prema navodima agencije Blumberg, čak 47 odsto svih kongresmena primilo je novac NRA za svoje izborne kampanje.
NRA je, odmah po okončanju Obaminog obraćanja javnosti, izdala sopstveno saopštenje, optužujući predsednika da krši Ustav i najavljujući energično suprotstavljanje njegovim predlozima kao „borbu stoleća”. Pre toga, ovaj lobi, koji godišnje raspolaže sa 200 miliona dolara, pokušao je da Obamu „minira” televizijskim oglasom u kome ga je optužio za hipokriziju, jer prihvata da njegove ćerke u školi prati naoružano obezbeđenje, dok je istovremeno protiv oružanih čuvara u drugim školama. U saopštenju Bele kuće ova poruka je odbačena kao „odvratna”.
Zagovornici apsolutne slobode prometa oružja pozivaju se na Drugi amandman koji je donet u sasvim drugom istorijskom kontekstu (1789) i sa drugom svrhom. Rezultat njegovog dogmatskog tumačenja danas je da 310 miliona stanovnika SAD u svom posedu imaju oko 300 miliona kratkih i dugih cevi, koje, zavisno od lokalnih propisa, mogu da nose otvoreno ili prikriveno u svakoj prilici i na svakom mestu. Jedna od posledica toga jeste da se od 25 masovnih ubistava u svetu u poslednjih 50 godina – 15 dogodilo u Americi.
Umesto ograničavanja prometa oružja, ovdašnji oružani lobi zagovara sasvim suprotno: ukidanje svih ograničenja kako bi „dobri” građani mogli da se odbrane od „loših”.
Suočen sa kongresnom opozicijom, Obama očigledno ulazi u „proračunatu konfrontaciju”, računajući na podršku javnosti. Njegov paket mera nagoveštava i da u drugom mandatu, za razliku od prvog, namerava da pravi mnogo manje „trulih kompromisa” sa opozicijom. Domaća „kultura pištolja” nije mu bila među prioritetima u prve četiri godine, ali će po svemu sudeći biti jedan od prioriteta u drugom i završnom mandatu.
Milan Mišić
objavljeno: 18.01.2013.
